Немачка окреће ЕУ ка Кини и Индији

Будући да су њене речи да су донекле прошла времена у којима су могли у потпуности да рачунају на САД и Велику Британију поприлично одјекнуле у светским медијима, а многобројне коментаторе навеле да закључе да је тиме она најавила крај ере трансатлантске сарадње, Меркелова је после сусрета са индијским премијером Нарендром Модијем настојала да умири „духове”. Она је истакла да су односи Немачке и САД од „изузетног значаја”, притом додавши да је исто тако важна сарадња и са другим кључним државама.

„Трансатлантске везе су важне, али тренутна ситуација даје нам више разлога да своју судбину узмемо у своје руке. Европа мора да преузме активнију улогу у међународној политици”, рекла је она у уторак, након заједничке седнице немачке и индијске владе на којој су постигнути бројни споразуми од оних који се тичу сајбер-криминала, преко образовања и безбедности железничког саобраћаја, до програма немачке развојне помоћи Индији годишње „тешког” око милијарду евра намењеног пре свега одрживом развоју урбаних средина. „Интензивирали смо билатералну сарадњу у многим областима, а ја само такође са премијером синоћ разговарала и о обликовању међународног поретка.”

Немачка трговина са најмногољуднијом демократијом на свету је прошле године износила око 20 милијарди евра, а могућности за пословну сарадњу су огромне нарочито што Моди настоји да драстично увећа индустријску производњу у Индији.

Моди је истакао да је у тренутку великих изазова „међународној заједници заиста потребна канцеларкина визија”, изрекавши притом оцене које могу да се тумаче као директно критиковање Трампове политике „Америка на првом месту”.

„Демократија и разноликост су стубови на вредностима заснованог светског поретка... Ми смо сви повезани међусобно”, рекао је он, додајући да би неуспех у борби против глобалног загревања био „морално кривично дело”.

Ништа мање критичан према питању Трамповог оклевања да ли да САД остану потписнице Париског споразума о клими није јуче у Берлину био ни кинески премијер Ли Кећијанг, који је истакао да постоји „међународна одговорност” према борби против климатских промена. Ли и Меркелова су истакли да штагод Трамп одлучио они ће се држати споразума, на којем су се 2015. државе обавезале да ће учинити све да до 2030. просечна светска температура не порасте више од два степена Целзијуса у односу на прединдустријске нивое. Овај споразум се сматрао историјским, пре свега због тога што су се највећи светски загађивачи – САД и Кина – обавезали на смањење емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

„Кина ће наставити да испуњава обећања дата у Париском споразуму како би корак по корак непоколебљиво дошла до циља 2030. године”, рекао је јуче у Берлину Ли, који данас долази у Брисел где ће бити одржан самит ЕУ–Кина.

И на самиту у Бриселу биће показано да су ставови ЕУ према бројним питањима изгледа тренутно сагласнији са ставовима Пекинга него Вашингтона. Како су немачки медији сазнали из нацрта закључака овог самита, ЕУ и Кина ће истаћи да је Париски споразум „историјско достигнуће”, те да они истичу „своју највишу политичку посвећеност” његовој ефикасној примени.

„ЕУ и Кина удружују снаге да подстакну примену Париског споразума и како би убрзале глобални прелазак на чисту енергију”, рекао је за лондонски „Гардијан” европски комесар за климу Мигел Аријас Кањете.

Евентуално америчко окретање леђа борби против климатских промена и смањењу емисије угљен-диоксида довело је до тога да европска штампа, нарочито она на немачком језику, истиче неопходност заједништва ЕУ и Кине, оцењујући да ће од свега само Вашингтон бити на губитку.

Према оцени коментатора бечког „Винер цајтунга” Рајнхарда Гевајла, Кина и Европа су препознале дух времена, те да у случају америчког повлачења из споразума оне морају блиско да сарађују када је реч о питању енергетике, индустрије и урбаног развоја.

„Једном када се заврши Трампова ера, САД ће морати да купе све технологије које буду развијене у Европи и Азији. Али, док се то не догоди, биће много жртава, настрадалих у поплавама и одронима које изазивају патње и глад”, истиче Гејвел, док швајцарски коментатори сматрају да ће америчко повлачење дати јединствену прилику Пекингу да се позиционира као вођа садашње и будуће енергетске револуције.

Коментатор минхенског „Зидојче цајтунга” Штефан Корнелијус сматра да су су САД и даље утицајне и да њихово могуће повлачење из Париског споразума имало политичке последице широм света.

„Уколико буду изашли из споразума о клими, остали ће тежити да их прате, обавезујућа природа међународних споразума биће бачена под сумњу, а свет ће бити поларизован. Зашто би Русија, на пример, осећала обавезу да поштује Будимпештански меморандум о неповредивости граница Европе ако се Трамп повуче из договора о клими”, запитао се Корнелијус, истичући да „међународно право даје оквир за односе међу државама, али Трамп претвара спољну политику у аморфну масу”.

С друге стране, окретање Немачке и ЕУ ка Азији представља историјску грешку за аналитичаре, попут главног спољнополитичког коментатора лондонског „Фајненшел тајмса” Гидеона Рахмана, иначе члана Билдерберг групе која је јуче у САД почела четвородневни састанак. Према Рахмановој оцени, Меркелова је изјавом о непоузданим партнерима преко Атлантика и Ламанша „починила глупу грешку”, те да није смела да трансатлантско савезништво од седам деценија доведе у питање због „само четири месеца Трампове владавине”.

„Ово може охрабрити руске власти у нади да ће разбити западни савез, што би много опасније било за европску безбедност”, сматра он, додајући да је „тужна стварност да госпођа Меркел изгледа има мало интереса да се бори за спас западног савезништва”.

Насупрот Рахману, бројни европски и амерички коментатори сматрају да су Трамп и његова политика заправо гурнули ЕУ у руке Кини и Индији, а од Меркелове учинили вођу либералног Запада, како ју је у новембру окарактерисао угледни „Њујорк тајмс”. Штавише, поједини цинични амерички сатиричари истичу да је то највеће унапређење које је Трамп икад дао некој жени, а да није у питању његова кћерка.