Nemačka okreće EU ka Kini i Indiji

Budući da su njene reči da su donekle prošla vremena u kojima su mogli u potpunosti da računaju na SAD i Veliku Britaniju poprilično odjeknule u svetskim medijima, a mnogobrojne komentatore navele da zaključe da je time ona najavila kraj ere transatlantske saradnje, Merkelova je posle susreta sa indijskim premijerom Narendrom Modijem nastojala da umiri „duhove”. Ona je istakla da su odnosi Nemačke i SAD od „izuzetnog značaja”, pritom dodavši da je isto tako važna saradnja i sa drugim ključnim državama.

„Transatlantske veze su važne, ali trenutna situacija daje nam više razloga da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke. Evropa mora da preuzme aktivniju ulogu u međunarodnoj politici”, rekla je ona u utorak, nakon zajedničke sednice nemačke i indijske vlade na kojoj su postignuti brojni sporazumi od onih koji se tiču sajber-kriminala, preko obrazovanja i bezbednosti železničkog saobraćaja, do programa nemačke razvojne pomoći Indiji godišnje „teškog” oko milijardu evra namenjenog pre svega održivom razvoju urbanih sredina. „Intenzivirali smo bilateralnu saradnju u mnogim oblastima, a ja samo takođe sa premijerom sinoć razgovarala i o oblikovanju međunarodnog poretka.”

Nemačka trgovina sa najmnogoljudnijom demokratijom na svetu je prošle godine iznosila oko 20 milijardi evra, a mogućnosti za poslovnu saradnju su ogromne naročito što Modi nastoji da drastično uveća industrijsku proizvodnju u Indiji.

Modi je istakao da je u trenutku velikih izazova „međunarodnoj zajednici zaista potrebna kancelarkina vizija”, izrekavši pritom ocene koje mogu da se tumače kao direktno kritikovanje Trampove politike „Amerika na prvom mestu”.

„Demokratija i raznolikost su stubovi na vrednostima zasnovanog svetskog poretka... Mi smo svi povezani međusobno”, rekao je on, dodajući da bi neuspeh u borbi protiv globalnog zagrevanja bio „moralno krivično delo”.

Ništa manje kritičan prema pitanju Trampovog oklevanja da li da SAD ostanu potpisnice Pariskog sporazuma o klimi nije juče u Berlinu bio ni kineski premijer Li Kećijang, koji je istakao da postoji „međunarodna odgovornost” prema borbi protiv klimatskih promena. Li i Merkelova su istakli da štagod Tramp odlučio oni će se držati sporazuma, na kojem su se 2015. države obavezale da će učiniti sve da do 2030. prosečna svetska temperatura ne poraste više od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe. Ovaj sporazum se smatrao istorijskim, pre svega zbog toga što su se najveći svetski zagađivači – SAD i Kina – obavezali na smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

„Kina će nastaviti da ispunjava obećanja data u Pariskom sporazumu kako bi korak po korak nepokolebljivo došla do cilja 2030. godine”, rekao je juče u Berlinu Li, koji danas dolazi u Brisel gde će biti održan samit EU–Kina.

I na samitu u Briselu biće pokazano da su stavovi EU prema brojnim pitanjima izgleda trenutno saglasniji sa stavovima Pekinga nego Vašingtona. Kako su nemački mediji saznali iz nacrta zaključaka ovog samita, EU i Kina će istaći da je Pariski sporazum „istorijsko dostignuće”, te da oni ističu „svoju najvišu političku posvećenost” njegovoj efikasnoj primeni.

„EU i Kina udružuju snage da podstaknu primenu Pariskog sporazuma i kako bi ubrzale globalni prelazak na čistu energiju”, rekao je za londonski „Gardijan” evropski komesar za klimu Migel Arijas Kanjete.

Eventualno američko okretanje leđa borbi protiv klimatskih promena i smanjenju emisije ugljen-dioksida dovelo je do toga da evropska štampa, naročito ona na nemačkom jeziku, ističe neophodnost zajedništva EU i Kine, ocenjujući da će od svega samo Vašington biti na gubitku.

Prema oceni komentatora bečkog „Viner cajtunga” Rajnharda Gevajla, Kina i Evropa su prepoznale duh vremena, te da u slučaju američkog povlačenja iz sporazuma one moraju blisko da sarađuju kada je reč o pitanju energetike, industrije i urbanog razvoja.

„Jednom kada se završi Trampova era, SAD će morati da kupe sve tehnologije koje budu razvijene u Evropi i Aziji. Ali, dok se to ne dogodi, biće mnogo žrtava, nastradalih u poplavama i odronima koje izazivaju patnje i glad”, ističe Gejvel, dok švajcarski komentatori smatraju da će američko povlačenje dati jedinstvenu priliku Pekingu da se pozicionira kao vođa sadašnje i buduće energetske revolucije.

Komentator minhenskog „Zidojče cajtunga” Štefan Kornelijus smatra da su su SAD i dalje uticajne i da njihovo moguće povlačenje iz Pariskog sporazuma imalo političke posledice širom sveta.

„Ukoliko budu izašli iz sporazuma o klimi, ostali će težiti da ih prate, obavezujuća priroda međunarodnih sporazuma biće bačena pod sumnju, a svet će biti polarizovan. Zašto bi Rusija, na primer, osećala obavezu da poštuje Budimpeštanski memorandum o nepovredivosti granica Evrope ako se Tramp povuče iz dogovora o klimi”, zapitao se Kornelijus, ističući da „međunarodno pravo daje okvir za odnose među državama, ali Tramp pretvara spoljnu politiku u amorfnu masu”.

S druge strane, okretanje Nemačke i EU ka Aziji predstavlja istorijsku grešku za analitičare, poput glavnog spoljnopolitičkog komentatora londonskog „Fajnenšel tajmsa” Gideona Rahmana, inače člana Bilderberg grupe koja je juče u SAD počela četvorodnevni sastanak. Prema Rahmanovoj oceni, Merkelova je izjavom o nepouzdanim partnerima preko Atlantika i Lamanša „počinila glupu grešku”, te da nije smela da transatlantsko savezništvo od sedam decenija dovede u pitanje zbog „samo četiri meseca Trampove vladavine”.

„Ovo može ohrabriti ruske vlasti u nadi da će razbiti zapadni savez, što bi mnogo opasnije bilo za evropsku bezbednost”, smatra on, dodajući da je „tužna stvarnost da gospođa Merkel izgleda ima malo interesa da se bori za spas zapadnog savezništva”.

Nasuprot Rahmanu, brojni evropski i američki komentatori smatraju da su Tramp i njegova politika zapravo gurnuli EU u ruke Kini i Indiji, a od Merkelove učinili vođu liberalnog Zapada, kako ju je u novembru okarakterisao ugledni „Njujork tajms”. Štaviše, pojedini cinični američki satiričari ističu da je to najveće unapređenje koje je Tramp ikad dao nekoj ženi, a da nije u pitanju njegova kćerka.