Шест препона до уписа на уметнички занат

Талентовани за музику или балет, на пример, исто имају тродневни пријемни, али им се у коначан скор не рачунају резултати са мале матуре, јер средњу музичку или балетску може да упише и дете које сада завршава седми разред основне. За будуће прваке филолошких школа пријемни се састоји из два дела и траје два дана, а за даровите математичаре, физичаре, информатичаре врата средњих школа отвара положен један тест склоности и способности (уз бодове са матуре). Из тог угла, најтеже је малим „ликовњацима”.

Да би остварили наум да буду средњошколци дизајнери: графике, амбалаже, текстила, ентеријера и индустријских производа, или занатлије: грнчари, гравери, калиграфи, јувелири уметничких предмета... – у надметање умећем и знањем крећу данас. Први део пријемног је цртање. Сутра полажу сликање, у недељу вајање.

– Не смеју да забораве да понесу оверену ђачку књижицу. За цртање је потребно да донесу више врста меких оловака, такозване Б-3, Б-4, Б-5, и гумицу за брисање. Папир на коме ће цртати сачекаће их у школи, оверен. За сликање деца доносе темпере, четкице и теглу за воду, евентуално крпу и палету, папир ће их опет чекати. Трећег дана, на испиту вајања, на радном столу сваког ђака чекаће га по килограм глине, а могу да понесу дрвене алаткице које се иначе користе за обликовање и обраду – појашњава Софија Бунарџић, директорка Уметничке школе у Ужицу.

Та кућа знања у први разред ове године уписује техничаре дизајна на два одсека: графика и текстил, конзерваторе културних добара, гравере и ливце уметничких предмета. Увек је, каже директорка, највећа јагма за место међу будућим графичким дизајнерима и конзерваторима. Потенцијални подмладак уметничког еснафа највише страхује од тога како ће на пријемном, за само два сата, извајати задатак.  

– За цртање и сликање могу да претпоставе да ће задатак бити нека мртва природа, али за вајање немају представу шта их чека. Задатак за израду од глине стиже у школу из Министарства просвете на фотографији која је запечаћена у коверти. Отвара се пред почетак полагања овог дела испита, пред комисијом и ђацима. Гледајући фотографију деца треба да замисле предмет у три димензије и направе га од глине. Ранијих година задаци за вајање били су: главица белог лука, паприка, кртола кромпира или кост – дочарава Бунарџићева.

Сваки дечји рад, напомиње она, на пријемном се обележава различитим шифрама тако да се у току прегледања не би могло наслутити ко је аутор. Тек кад комисија оцени све радове, дешифрују се. О томе се строго води рачуна, да би се избегле неправилности.

– Из сваког од три дела пријемног, ђаци могу да остваре највише по 160 бодова, укупно 480. Максималан број поена углавном не буде достигнут, а најмање 290 освојених из цртања, сликања и вајања заједно потребно је да би ученик положио – појашњава Ненад Младеновић, директор школе за машинство и уметничке занате „Техноарт Београд”, која је домаћин пријемног за све осмаке који ће у престоници учити у уметничким смеровима ликовне области. За њих укупно има 183 места у београдске три школе: „Техноарту”, Школи за дизајн и једном одељењу ликовних техничара у „Дрво арту”, а 273 се пријавило да полаже пријемни.

На републичку квоту од 749 предвиђених места има тек око 200 више пријављених кандидата. Директори школа уверавају да је највећи разлог за невелику конкуренцију сумња да се од уметности може живети.

– Деца која ове године упишу уметничке школе, за крај средњег образовања полагаће нову државну уметничку матуру. Она ће им бити улазница за наставак образовања на факултетима. Осим тога, наши матуранти могу да отворе атеље и зарађују и од уметности коју су савладали на средњошколском нивоу – уверавају директори.