Šest prepona do upisa na umetnički zanat

Talentovani za muziku ili balet, na primer, isto imaju trodnevni prijemni, ali im se u konačan skor ne računaju rezultati sa male mature, jer srednju muzičku ili baletsku može da upiše i dete koje sada završava sedmi razred osnovne. Za buduće prvake filoloških škola prijemni se sastoji iz dva dela i traje dva dana, a za darovite matematičare, fizičare, informatičare vrata srednjih škola otvara položen jedan test sklonosti i sposobnosti (uz bodove sa mature). Iz tog ugla, najteže je malim „likovnjacima”.

Da bi ostvarili naum da budu srednjoškolci dizajneri: grafike, ambalaže, tekstila, enterijera i industrijskih proizvoda, ili zanatlije: grnčari, graveri, kaligrafi, juveliri umetničkih predmeta... – u nadmetanje umećem i znanjem kreću danas. Prvi deo prijemnog je crtanje. Sutra polažu slikanje, u nedelju vajanje.

– Ne smeju da zaborave da ponesu overenu đačku knjižicu. Za crtanje je potrebno da donesu više vrsta mekih olovaka, takozvane B-3, B-4, B-5, i gumicu za brisanje. Papir na kome će crtati sačekaće ih u školi, overen. Za slikanje deca donose tempere, četkice i teglu za vodu, eventualno krpu i paletu, papir će ih opet čekati. Trećeg dana, na ispitu vajanja, na radnom stolu svakog đaka čekaće ga po kilogram gline, a mogu da ponesu drvene alatkice koje se inače koriste za oblikovanje i obradu – pojašnjava Sofija Bunardžić, direktorka Umetničke škole u Užicu.

Ta kuća znanja u prvi razred ove godine upisuje tehničare dizajna na dva odseka: grafika i tekstil, konzervatore kulturnih dobara, gravere i livce umetničkih predmeta. Uvek je, kaže direktorka, najveća jagma za mesto među budućim grafičkim dizajnerima i konzervatorima. Potencijalni podmladak umetničkog esnafa najviše strahuje od toga kako će na prijemnom, za samo dva sata, izvajati zadatak.  

– Za crtanje i slikanje mogu da pretpostave da će zadatak biti neka mrtva priroda, ali za vajanje nemaju predstavu šta ih čeka. Zadatak za izradu od gline stiže u školu iz Ministarstva prosvete na fotografiji koja je zapečaćena u koverti. Otvara se pred početak polaganja ovog dela ispita, pred komisijom i đacima. Gledajući fotografiju deca treba da zamisle predmet u tri dimenzije i naprave ga od gline. Ranijih godina zadaci za vajanje bili su: glavica belog luka, paprika, krtola krompira ili kost – dočarava Bunardžićeva.

Svaki dečji rad, napominje ona, na prijemnom se obeležava različitim šiframa tako da se u toku pregledanja ne bi moglo naslutiti ko je autor. Tek kad komisija oceni sve radove, dešifruju se. O tome se strogo vodi računa, da bi se izbegle nepravilnosti.

– Iz svakog od tri dela prijemnog, đaci mogu da ostvare najviše po 160 bodova, ukupno 480. Maksimalan broj poena uglavnom ne bude dostignut, a najmanje 290 osvojenih iz crtanja, slikanja i vajanja zajedno potrebno je da bi učenik položio – pojašnjava Nenad Mladenović, direktor škole za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart Beograd”, koja je domaćin prijemnog za sve osmake koji će u prestonici učiti u umetničkim smerovima likovne oblasti. Za njih ukupno ima 183 mesta u beogradske tri škole: „Tehnoartu”, Školi za dizajn i jednom odeljenju likovnih tehničara u „Drvo artu”, a 273 se prijavilo da polaže prijemni.

Na republičku kvotu od 749 predviđenih mesta ima tek oko 200 više prijavljenih kandidata. Direktori škola uveravaju da je najveći razlog za neveliku konkurenciju sumnja da se od umetnosti može živeti.

– Deca koja ove godine upišu umetničke škole, za kraj srednjeg obrazovanja polagaće novu državnu umetničku maturu. Ona će im biti ulaznica za nastavak obrazovanja na fakultetima. Osim toga, naši maturanti mogu da otvore atelje i zarađuju i od umetnosti koju su savladali na srednjoškolskom nivou – uveravaju direktori.