Затворено шест слот-клубова „Александар”

Разлог су, како сазнајемо, непријављени слот-апарати, рад на црно и нелегални токови новца. Прича се да је главни проблем то што није обновљена лиценца за рад овог клуба. На спекулацију да лиценца кошта и до милион евра, упућени у организовање игара на срећу кажу да није исти ценовник за све. Пореска управа и Министарство финансија јасно су прописало шта колико кошта. Осим тога, лиценца се не издаје за објекат, него за врсту игре.

Једна је дозвола за слот-апарате, односно аутомате, друга за кладионице, трећа за коцкарнице. Истовремено, прописано је и на којим локацијама може да се отвори објекат па се и за локацију добија лиценца.

Порезници имају пред собом папире из којих се јасно види за сваког ко се бави овим послом да ли му је истекла лиценца, ко није поднео захтев за нову и по томе и поступају. Није ово ни први ни последњи пут, нити је ово нешто ново, кажу упућени у овај посао.

Објекти с аутоматима, као и многи друге фирме, пропадају или из неког другог разлога престају да раде, па је можда то разлог што „Александар” продаје своје слот-апарате, како пише на вратима појединих објеката овог клуба.

Уместо да пише да их је затворила Пореска управа, на већини објеката клуба „Александар” од почетка недеље „стоји натпис да не ради јер се продају апарати фискализованих и потпуно исправних слот-машина”. Када смо јуче позвали број који је уз ово обавештење остављен с намером да из прве руке добијемо информацију зашто је клуб затворен, одбили су то да учине.

Иначе, закон предвиђа да се захтев за обнављање дозволе поднесе шест месеци пре истека рока на који је издата претходна. Лиценца се издаје на десет година, а држава ће је дати само ономе ко има основни капитал од минимум милион евра, док је накнада за овај папир пола милиона евра. Имајући то у виду, поставља се питање колико зарађују они који се баве овим послом ако им само за почетак треба милион евра.  

Сва досадашња искуства порезника показују да половина апарата у клубовима није пријављена. Као да не постоје. То порезницима додатно отежава ситуацију јер морају да утврде да ли кладионичари таје порез или не. Кладионичари су у међувремену, од када је клађење постало тренд у Србији, отишли даље у покушају да преваре државу, и то управо кроз дуплирање броја апарата јер је све више муштерија.

На неправилности у раду покер апарата и коцкарница указивао је и министар финансија Душан Вујовић када се и сам запитао „како је могуће да постоје цели градови који не плаћају ПДВ”.

Како се може видети на сајту Удружење приређивача игара на срећу Србије, чији „Александар” није члан, постоје извесне примедбе које су указали и Народној скупштини. Наиме, „пошто су крајем децембра 2015. године усвојене измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана, у јануару 2016. удружење је поднело иницијативу Уставном суду Србије за оцену уставности члана 83. поменутог закона који на штетан, економски нелогичан, дискриминаторски и супротан Уставу начин регулише опорезивање добитака на спортском клађењу”. Истовремено су наши играчи, стоји у овом саопштењу, у рекордном року, за само три дана, прикупили више од 107.000 потписа пунолетних грађана Србије за укидање спорног члана закона и такву народну иницијативу – петицију, предали Народној скупштини.

Они очекују да ће Народна скупштина и Уставни суд Србије у што скорије време узети у разматрање обе иницијативе и прогласити неуставним спорне одредбе Закона о порезу на доходак грађана и укинути их.

Светски експерти су прецизно и аргументовано наводили бројне негативне ефекте опорезивања добитака на срећу на начин какав се данас примењује у Србији – од усмеравања играча ка нелегалним сајтовима и приређивачима, преко смањења прихода буџета, до угрожавања пословања легалних приређивача, смањења броја радних места и посредног додатног смањења државних прихода.

Клађење се, иначе, неретко организује у гаражама, кафићима, бутицима и кућама. Радње се не региструју, радници нису пријављени, сав приход који остане након исплате добитака на спортској прогнози и апаратима, задржавају без плаћања динара држави.

На сајту приређивача ових игара стоји податак да се у овој бранши утаји од 55 до 70 милиона евра годишње. Ако се томе дода интернет клађење које је скоро потпуно ван контроле, онда се долази до утаја од 100 милиона евра годишње.

Упућени кажу да би контрола требало да се базира на софтверима који имају могућности дуплог књиговодства, тачно се зна које софтверске фирме су произвођачи (само пар фирми контролише цело тржиште), а њиховом провером проблем би могао брзо да се реши.