Амазон у Банату

Преко Царске баре прелећу птице из целе Европе, дивље гуске долазе чак из Сибира, а некада су у ово међуречје Тисе и Бегеја пристизали и бројни племићи, краљеви и цареви као аустроугарски престолонаследници Рудолф и Франц Фердинанд, гроф Естерхази, краљ Александар Карађорђевић... У Царској бари почела је и једна велика каријера. На отварању дворца у Ечки – данашњег хотела „Каштел”, којег је саградио богати Лазар Лукач 1820. године – свирао је деветогодишњи дечак по имену Франц Лист.

Од тада се у „Каштелу“ приређују балови и организује лов на дивљач. Цареви хабзбуршке монархије били су чести гости у мочварама и шумама средњег Баната, па је и бара по њима добила назив „Царска”. Неки од тих високих гостију који су учествовали у лову у овом данашњем резервату птица, завршили су трагично. Ту историјску чињеницу користе и туризмолози у Рибарском газдинству „Ечка”, које се стара о резервату, да би пропагирали заштиту природе,

(/slika2)– Туристима увек кажемо да ко год је овде ловио од познатих глава није имао срећну судбину. Јанош, син Лазара Лукача, наследник великог имања, изгубио је живот у двобоју. Син Фрање Јосифа, престолонаследник Рудолф, убио се у ловачком дворцу Мајерлинг, а аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд који је требало да га заменио на трону, убијен је у атентату у Сарајеву. Франц Фердинанд био је прави заљубљеник у наше крајеве, и често је долазио у мочваре крај Бегеја да лови и да ужива у проводу у оближњем двору у Ечкој. Можда и због тога што се са својом изабраницом Софијом венчао у овдашњој католичкој цркви.

 Али то није крај приче. Један од гостију био је и наш краљ Александар Карађорђевић, који је, као што је познато, изгубио главу у атентату у Марсељу. Зато свима саветујемо да у Царску бару крену у лов „наоружани“ само фотоапаратима и камерама – каже Миливој Путић из Рибарског газдинства „Ечка”.

Највећа вредност Царске баре је у разноврсности: у мочварама, шумама и ливадама живи велики број различитих врста птица, па је ово и једна од најбогатијих орнитолошких станица у Европи. Налази се на средњоевропском миграционом путу од севера Европе ка Африци. У јесењим месецима велика јата птица слећу на Царску бару, неке врсте се одмарају и по десетак дана и настављају ка југу, а неке, као дивље гуске из Сибира, остају ту целе зиме. Чак 45.000 њих презимљава у Царској бари.

Овај резерват природе је на Унесковој листи најзначајнијих станишта птица. Удаљен је 17 км југозападно од Зрењанина и свега 55 километара од београдских Теразија.

(/slika3)На 1.676 хектара налази се око 250 врста птица, од којих су 140 станарице, а 110 селице, а ту се гнезди свих осам врста европских чапљи, и зато је ова птица изабрана за заштитни знак резервата. Осим Царске, Перлеске и баре Тигањике, резерват обухвата и старо корито реке Бегеј. Овде се налази једно од најбогатијих станишта ретких врста барских птица, разноврсне флоре, крупне и ситне дивљачи. Могу се срести и скоро све рибље врсте – од деверике и караша до сома и шарана. Интересантно је да у резервату нема комараца, уништавају их жабе и пуноглавци, али зато има и ретких животиња, дивљих мачка и видри.

Наш саговорник каже да се Царска бара никада не заледи, иако је дубока свега метар, јер дивље гуске то не дозвољавају, непрестано слећу и ударају крилима по води.

Посетиоцима су на услузи чамци, стазе за шетњу и бицикли којим могу доћи до видиковца и гледати чапље и орла белорепана, највећу грабљивицу у Европи, са распоном крила од 2,2 метра. За посматрање резервата из птичје перспективе може се летети и моторним змајевима. Зато не чуди када после посете Царској бари љубитељи природе, због мочварног земљишта и обиља воде, кажу да су осетили додир Амазона у срцу Баната.