Amazon u Banatu

Preko Carske bare preleću ptice iz cele Evrope, divlje guske dolaze čak iz Sibira, a nekada su u ovo međurečje Tise i Begeja pristizali i brojni plemići, kraljevi i carevi kao austrougarski prestolonaslednici Rudolf i Franc Ferdinand, grof Esterhazi, kralj Aleksandar Karađorđević... U Carskoj bari počela je i jedna velika karijera. Na otvaranju dvorca u Ečki – današnjeg hotela „Kaštel”, kojeg je sagradio bogati Lazar Lukač 1820. godine – svirao je devetogodišnji dečak po imenu Franc List.

Od tada se u „Kaštelu“ priređuju balovi i organizuje lov na divljač. Carevi habzburške monarhije bili su česti gosti u močvarama i šumama srednjeg Banata, pa je i bara po njima dobila naziv „Carska”. Neki od tih visokih gostiju koji su učestvovali u lovu u ovom današnjem rezervatu ptica, završili su tragično. Tu istorijsku činjenicu koriste i turizmolozi u Ribarskom gazdinstvu „Ečka”, koje se stara o rezervatu, da bi propagirali zaštitu prirode,

(/slika2)– Turistima uvek kažemo da ko god je ovde lovio od poznatih glava nije imao srećnu sudbinu. Janoš, sin Lazara Lukača, naslednik velikog imanja, izgubio je život u dvoboju. Sin Franje Josifa, prestolonaslednik Rudolf, ubio se u lovačkom dvorcu Majerling, a austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand koji je trebalo da ga zamenio na tronu, ubijen je u atentatu u Sarajevu. Franc Ferdinand bio je pravi zaljubljenik u naše krajeve, i često je dolazio u močvare kraj Begeja da lovi i da uživa u provodu u obližnjem dvoru u Ečkoj. Možda i zbog toga što se sa svojom izabranicom Sofijom venčao u ovdašnjoj katoličkoj crkvi.

 Ali to nije kraj priče. Jedan od gostiju bio je i naš kralj Aleksandar Karađorđević, koji je, kao što je poznato, izgubio glavu u atentatu u Marselju. Zato svima savetujemo da u Carsku baru krenu u lov „naoružani“ samo fotoaparatima i kamerama – kaže Milivoj Putić iz Ribarskog gazdinstva „Ečka”.

Najveća vrednost Carske bare je u raznovrsnosti: u močvarama, šumama i livadama živi veliki broj različitih vrsta ptica, pa je ovo i jedna od najbogatijih ornitoloških stanica u Evropi. Nalazi se na srednjoevropskom migracionom putu od severa Evrope ka Africi. U jesenjim mesecima velika jata ptica sleću na Carsku baru, neke vrste se odmaraju i po desetak dana i nastavljaju ka jugu, a neke, kao divlje guske iz Sibira, ostaju tu cele zime. Čak 45.000 njih prezimljava u Carskoj bari.

Ovaj rezervat prirode je na Uneskovoj listi najznačajnijih staništa ptica. Udaljen je 17 km jugozapadno od Zrenjanina i svega 55 kilometara od beogradskih Terazija.

(/slika3)Na 1.676 hektara nalazi se oko 250 vrsta ptica, od kojih su 140 stanarice, a 110 selice, a tu se gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji, i zato je ova ptica izabrana za zaštitni znak rezervata. Osim Carske, Perleske i bare Tiganjike, rezervat obuhvata i staro korito reke Begej. Ovde se nalazi jedno od najbogatijih staništa retkih vrsta barskih ptica, raznovrsne flore, krupne i sitne divljači. Mogu se sresti i skoro sve riblje vrste – od deverike i karaša do soma i šarana. Interesantno je da u rezervatu nema komaraca, uništavaju ih žabe i punoglavci, ali zato ima i retkih životinja, divljih mačka i vidri.

Naš sagovornik kaže da se Carska bara nikada ne zaledi, iako je duboka svega metar, jer divlje guske to ne dozvoljavaju, neprestano sleću i udaraju krilima po vodi.

Posetiocima su na usluzi čamci, staze za šetnju i bicikli kojim mogu doći do vidikovca i gledati čaplje i orla belorepana, najveću grabljivicu u Evropi, sa rasponom krila od 2,2 metra. Za posmatranje rezervata iz ptičje perspektive može se leteti i motornim zmajevima. Zato ne čudi kada posle posete Carskoj bari ljubitelji prirode, zbog močvarnog zemljišta i obilja vode, kažu da su osetili dodir Amazona u srcu Banata.