Више у новчанику – исто у корпи

Иако је прерачуната у евро просечна нето зарада исплаћена у априлу достигла 401 евро, док се у целој 2016. години кретала се око 370 евра, статистичари су израчунали да просечна зарада исплаћена у прва четири месеца 2017. није реално била већа него у истом периоду 2016.

Другим речима, у новчаницима грађана, у просеку, било је више динара, али је за њих могло да се купи исто као у прва четири месеца 2016. Међутим, ако дође до обећаног повећања плата у јавном сектору, уз очекиван раст зарада у приватном сектору, реални раст просечне зараде у 2017. биће сасвим известан.

Процена је званичне статистике да су зараде без пореза и доприноса у 2016, у односу на 2015. годину, биле номинално веће за 3,7 одсто, а реално за 2,6 процената. Остаје да се види да ли ће просечна зарада у 2017. достићи 440 евра, као што је недавно изјавио Александар Вучић, до пре неколико дана премијер, а сада председник Србије.

Економисти сматрају да ће у овој години стандард грађана, опет у просеку, мало порасти, али свакоме од нас преостаје да у децембру подвуче црту и процени лични биланс у 2017.

Статистичке табеле казују да лични стандард сваког од нас умногоме зависи од тога шта и где ради, али и у ком делу земље живи. Последња анкета о приходима и условима живота је потврдила да наша земља има највећу неједнакост у расподели дохотка у Европи у последње три године. У Србији 20 одсто становништва са највишим дохотком зарађује чак девет пута више од 20 одсто најсиромашнијих и тај распон је највећи у Европи.

Просечна нето плата запослених у прва четири месеца 2017. била је 46.489 динара. Четворомесечни просек зарада у прерађивачкој индустрији био је 44.156 динара, у пољопривреди и шумарству – 40.686, у грађевинарству – 41.386, у рударству – 76.181, снабдевању електричном енергијом и гасом – 78.502, у банкама и осигурању, без ПИО фонда – 82.046 динара. Најниже зараде у овом периоду имали су запослени у преради дрвета – 26.220 динара у просеку, следе произвођачи одеће – 26.833 динара и произвођачи коже и кожних производа – 27.809. Највише се зарађује у рачунарском програмирању и консултантским делатностима – 176.612 динара.

Када је реч о јавном сектору, четворомесечни просек запослених у државној управи и обавезном социјалном осигурању био је 48.373 динара. Просек запослених у образовању био је 41.999, а у здравственој и социјалној заштити 39.895 динара.

Званична статистика бележи и кретање просечних нето зарада по статистичким територијалним јединицама. Однос север–југ је 51.686 према 39.545 динара, у корист севера. Месечни нето просек у прва четири месеца у Београдском региону – град Београд са 17 општина, износио је 58.598 динара, а у Војводини 44.504 динара. Месечни нето просек у јужној и источној Србији у овом периоду био је 40.270, а у Шумадији и западној Србији 38.941 динар.

Посматрано по општинама и градовима, најбоље се зарађује на територији града Београда – четворомесечни просек 58.598 динара. Од десет општина, сврстаних по висини просечних зарада у прва четири овогодишња месеца, осам припадају граду Београду. Предњачи општина Сурчин, на чијој територији је аеродром „Никола Тесла”, са четворомесечним просеком од 81.691 динара. Али Београду припадају и општине Сопот, у којој је четворомесечни просек нето зарада био 33.418 динара, Гроцка – са просеком од 36.180 и Барајево са 36.438 динара.

Највише општина сa најнижим просеком зарада је на југу Србије. Четворомесечни просек у Топличкој области био је 34.110 динара, следи Јабланичка област са 34.826 динара, Мачванска 36.278, Расинска са 37.362 и Зајечарска са 37.382 динара.

Услов да живимо знатно боље је да бруто домаћи производ (БДП) у дужем временском периоду расте по стопи од 4–5 одсто. За такав брз и одржив раст потребне су високе инвестиције од око 25 одсто БДП, које би се у већој мери финансирале из домаћих средстава.

У прошлој години вредност укупних инвестиција достигла је 19 процената БДП.