Све више младих бежи из БиХ

По истраживању Института за развој младих „Клут”, четири од пет младих људи би напустило БиХ. Али, иако се на тему исељавања неретко забрину медији, демографи, па и светски званичници, слабо има предлога како да се талас сеоба заустави. 

Чак и ако економски развој није остварив преко ноћи, који је уз безбедност и жељу за животом у уређеној и праведнијој земљи оно што тишти грађане, било би занимљиво видети колико би решењу макар дела тог проблема припомогла ведрија политичка слика, уместо оне несношљиве која је постала део уобичајено напете свакодневице, а која је увек – на ивици новог рата.

То што државе Хрватска и Албанија или територија Косова, као и европске земље попут Румуније и Бугарске, можда незнатно предњаче у статистици исељавања, тешко да је утеха, већ напротив – упозорење шта чека и БиХ када стекне права каква нуди Европска унија у погледу запослења. По најчешћим подацима из медија, само лани преко 30.000 грађана БиХ преселило се у европске земље, чему доприноси велика стопа незапослених међу младима, од преко 60 одсто. 

Власти, уколико се и дотакну ових тема, ураде то у духу процене Бакира Изетбеговића, председника СДА, који се, жалећи јер недавно није успело поскупљење горива, сетио како је баш повећање акциза био сјајан пут да се млади задрже у земљи, јер би се тиме покренули грађевински радови. 

Његов колега у Председништву БиХ Младен Иванић је пре неки дан такође приметио да се „мора зауставити тренд одласка младих”, препоручивши за то модел привлачења инвеститора као најбољи, уз предлог: „Најбитније је оставити по страни политичке разлике и мењати имиџ земље.” 

У земљи увек изнова подгреваних националних тема, од три млада човека – два траже посао. Само за Словенију и Немачку током минуле године у амбасадама тих земаља грађанима БиХ издато је 5.857 радних виза, седам пута више него 2013.

При томе се процењује да ни изблиза није реч о коначном броју, већ само о званичним подацима из једног дела институција, а они незванични су битно већи, јер највећи број људи одлази без посредника, а радне визе тражи у тим државама.

„Према проценама, сваке године између 30.000 и 40.000 људи напусти БиХ. С обзиром на величину БиХ, то су огромни бројеви”, упозорио је недавно и Франсиско Пароди, представник ММФ-а.

Ако је судити по анализама невладиног сектора, од завршетка рата БиХ је напустило преко 150.000 људи, углавном старих до 30 година. Процене су и да у БиХ има 700.000 особа исте старости од којих би више од половине, па и знатно више њих, ако би се указала прилика, напустило БиХ. Толико људи у БиХ, по подацима УН, живи на ивици сиромаштва. 

„Посебно је забрињавајуће то што у последње време целе породице масовно продају своју имовину и напуштају ове просторе”, пише недавно и „Евроблиц”.

Економисти верују како власт прећутно прихвата одлазак радне снаге јер се тиме смањује званична незапосленост, која је висока, посебно код младих.

А то што су медији у Републици Српској недавно приметили како се број пријављених на Заводу за запошљавање волшебно рекордно смањио, али тако да се број запослених није повећао, на основу чега није било тешко закључити где су се денули они који су годинама чекали посао, можда и није једини разлог из којег власти као да нису претерано узнемирене порастом исељавања. 

Јер, поредећи износ страних инвестиција у БиХ у 2016. у скромном износу од 230,3 милиона евра, уочава се да су грађани из дијаспоре у земљу послали – седам пута више новца, тачније, 1,7 милијарди евра, што потврђује неписано правило да БиХ живи од дијаспоре.

Можда то олакшава разумевање небриге власти због одлазака. Већ годинама из иностранства у БиХ приспева око 1,3 до 1,8 милијарди евра, што је најмање 13 одсто укупног бруто домаћег производа. 

Нису ништа светлији ни подаци о наталитету, па је у Републици Српској – а ситуација је готово истоветна и у Федерацији БиХ, али и региону – све мање новорођене деце.

Годишње се у РС последњих година рађа нешто мало мање од 10.000 деце, што је мање него 1996. када су рођене 12.263 бебе, а већ 1999. и нешто више – 14.500 беба, да би 2000. био рођен 14.191 малишан.

Занимљив осврт о одласку младих недавно је имао и Дојче веле, који је као главне разлоге за напуштање овог поднебља навео неразвијеност привреде, корупцију, изостанак инвестиција и високу стопу незапослености младих. Подаци из прошле године говоре да је она износила 62,4 одсто, а БиХ је пета у свету по одливу мозгова.

У тексту „Из Беча у Сарајево” издвајају се пак примери промене места живљења у обрнутом правцу, па се наводи пример Сарајке Амре Дучић, која је радила у министарству за интеграције на чијем је челу Себастијан Курц, а која је тренутно запослена у Сарајеву.

За Амру Дучић одлазак младих из БиХ значи и губитак наде у бољу будућност, али напомиње и то да ситуација ни у иностранству није ружичаста.

„У многим земљама Запада ситуација је тренутно таква да без максималног залагања и труда нема ни успеха”, истиче она и додаје да се младима у БиХ не пружа довољно шансе да покажу оно што знају.