Неизвесна судбина чауре број 23

Олгица Батић и Предраг Савић, пуномоћници породица настрадалих гардиста, потврдили су за „Политику” да су о новим сазнањима обавестили Више тужилаштво, односно да су предложили да се допуна форензичког налаза изведе као доказ. Међутим, о томе да ли је њихов предлог усвојен, одбијен или ће се о њему тек одлучивати, нико их није обавестио.

– Предложили смо извођење тог, али и још неколико доказа. Од тада је прошло више од месец дана, а ми ни о једном предлогу немамо никакве информације – рекла је за „Политику” Олгица Батић.

Према сазнањима пуномоћника комисија која је формирана на иницијативу тада премијера Александра Вучића, која треба да утврди све околности у вези са погибијом гардиста, до сада није одржала ниједан састанак. Батићева тврди да чак нису именовани ни чланови комисије коју чине представници Војнобезбедносне агенције, Безбедносно-информативне агенције, МУП-а, надлежног тужилаштва, Министарства одбране и пуномоћници породица.

У Вишем тужилаштву које води преткривични поступак поводом погибије гардиста, нисмо добили одговоре на постављена питања да ли ће допуна форензичког налаза бити третирана као доказ, али ни да ли су чланови комисије до сада одржали састанак.

Ненад Шипка из Центра за форензичка истраживања који је са сарадницима радио допуну налаза погибије двојице гардиста рекао је за наш лист да положај чауре 23 показује да она, чином испаљивања кратког рафала како је то, наводно, урадио војник Јаковљевић, није могла да се нађе на месту на којем је пронађена.

– Најјачи доказ који смо изнели, а који показује да је трећа особа убила обојицу војника, заправо су канали рана и два пројектила пронађена у земљи. Анализа ова три доказа заједно указује да чаура није могла да се нађе на овом месту, да је војник пуцао у себе. Такође, ту чауру смо повезивали и анализирали у односу на оштећења на Јаковљевићевој одећи – објаснио је Шипка недавно за наш лист.

После трагедије која се догодила 5. октобра 2004. године у војном објекту „Караш” у касарни у Топчидеру, истрагу је покренуло тадашње војно правосуђе. Утврдили су да је реч о убиству и самоубиству, односно да је гардиста Јаковљевић пуцао у гардисту Миловановића а да је потом извршио самоубиство. То значи да су двојица војника који су, према сведочењу осталих припадника бригаде, били у добрим односима, отишли у обилазак објекта и у року од десет минута се толико посвађали да је један пуцао на другог, а онда извршио самоубиство.

Само десет дана после погибије гардиста Врховна команда војске одлучила је да се оснује Независна комисија коју су чинили експерти и представници тадашњег државног врха како би се утврдиле чињенице ове трагедије. На основу истих доказа којима је располагала и Војна комисија, Независна државна комисија утврдила је да су гардисти убијени и да налази војне истраге нису тачни.