Neizvesna sudbina čaure broj 23

Olgica Batić i Predrag Savić, punomoćnici porodica nastradalih gardista, potvrdili su za „Politiku” da su o novim saznanjima obavestili Više tužilaštvo, odnosno da su predložili da se dopuna forenzičkog nalaza izvede kao dokaz. Međutim, o tome da li je njihov predlog usvojen, odbijen ili će se o njemu tek odlučivati, niko ih nije obavestio.

– Predložili smo izvođenje tog, ali i još nekoliko dokaza. Od tada je prošlo više od mesec dana, a mi ni o jednom predlogu nemamo nikakve informacije – rekla je za „Politiku” Olgica Batić.

Prema saznanjima punomoćnika komisija koja je formirana na inicijativu tada premijera Aleksandra Vučića, koja treba da utvrdi sve okolnosti u vezi sa pogibijom gardista, do sada nije održala nijedan sastanak. Batićeva tvrdi da čak nisu imenovani ni članovi komisije koju čine predstavnici Vojnobezbednosne agencije, Bezbednosno-informativne agencije, MUP-a, nadležnog tužilaštva, Ministarstva odbrane i punomoćnici porodica.

U Višem tužilaštvu koje vodi pretkrivični postupak povodom pogibije gardista, nismo dobili odgovore na postavljena pitanja da li će dopuna forenzičkog nalaza biti tretirana kao dokaz, ali ni da li su članovi komisije do sada održali sastanak.

Nenad Šipka iz Centra za forenzička istraživanja koji je sa saradnicima radio dopunu nalaza pogibije dvojice gardista rekao je za naš list da položaj čaure 23 pokazuje da ona, činom ispaljivanja kratkog rafala kako je to, navodno, uradio vojnik Jakovljević, nije mogla da se nađe na mestu na kojem je pronađena.

– Najjači dokaz koji smo izneli, a koji pokazuje da je treća osoba ubila obojicu vojnika, zapravo su kanali rana i dva projektila pronađena u zemlji. Analiza ova tri dokaza zajedno ukazuje da čaura nije mogla da se nađe na ovom mestu, da je vojnik pucao u sebe. Takođe, tu čauru smo povezivali i analizirali u odnosu na oštećenja na Jakovljevićevoj odeći – objasnio je Šipka nedavno za naš list.

Posle tragedije koja se dogodila 5. oktobra 2004. godine u vojnom objektu „Karaš” u kasarni u Topčideru, istragu je pokrenulo tadašnje vojno pravosuđe. Utvrdili su da je reč o ubistvu i samoubistvu, odnosno da je gardista Jakovljević pucao u gardistu Milovanovića a da je potom izvršio samoubistvo. To znači da su dvojica vojnika koji su, prema svedočenju ostalih pripadnika brigade, bili u dobrim odnosima, otišli u obilazak objekta i u roku od deset minuta se toliko posvađali da je jedan pucao na drugog, a onda izvršio samoubistvo.

Samo deset dana posle pogibije gardista Vrhovna komanda vojske odlučila je da se osnuje Nezavisna komisija koju su činili eksperti i predstavnici tadašnjeg državnog vrha kako bi se utvrdile činjenice ove tragedije. Na osnovu istih dokaza kojima je raspolagala i Vojna komisija, Nezavisna državna komisija utvrdila je da su gardisti ubijeni i da nalazi vojne istrage nisu tačni.