Ватрени шпански плес зауставља дах

Ансамбл Националног балета Шпаније приредио је у „Сава центру” догађај за памћење.

Поштоваоци страсног фламенка имали су прилику да у једном спектаклу гледају четири њихове најбоље представе које заустављају дах. А како и не би када је на Великој сцени суверено владало више од 50 врхунских плесача уз пратњу десетине музичара. Завели су публику „Болером” на музику Мориса Равела и комадима „Ритмос”, „Солеа дел Мантон” и „Аленто”. За кореографију су били задужени Алберто Лорка, Бланка дел Реј, Рафаел Агилар и Антонио Нахаро.

Програм је био подељен у два дела. Страст у снажним и ватреним покретима, звук кастањета, ритмички ударци потпетица, плесно надметање дама и каваљера одевених у раскошне костиме и још много тога што исписује плесну причу никога не оставља равнодушним, напротив, сви ови елементи били су формула за подизање расположења.

Кореограф и уметнички директор Националног балета Шпаније, Нахаро, није крио радост због поновног гостовања у српској престоници из које носи дивне успомене.

Његова порука, уочи спектакла – да у шпанском националном плесу има много више од фламенка и да су његови играчи врхунски извођачи традиционалног и савременог плеса, потврдила се на делу.

Нахарова кореографија „Аленто” упућује на живост и полет, а ритмом и мелодичношћу наслања се на аргентински танго, џез и блуз.

Овом симбиозом показује се колико је шпански плес отворен за фузије с другим плесовима и музиком. Без обзира на то које комаде изводе, све кореографије захтевају изузетне играче способне да би биле прилагођене новим изазовима на сцени, што открива и правац којим се развија овај национални ансамбл.

Играч Серђо Бернал, који већ девет година игра у „Болеру” и првак је националног ансамбла, побрао је симпатије публике, баш као и његове колеге Едуардо Мартинез и Инманулада Саломон Перез, али и сви други чланови трупе. Кореографија „Болера” у којој су бриљирали и даље је савремена, иако је настала пре три деценије и носи ритам који није свакодневан у шпанском плесу, али то уметнике инспирише да се усавршавају и испитују границе својих могућности.

Национални плес Шпаније јединствен је у свету. Њихови играчи с осам година почињу обуку, али само под условом да не прекидају редовно школовање. Каријера им траје до 40. године. Поред плесних педагога с будућим уметницима раде и најбољи глумци.

„Играчи морају да имају технику класичног балета, енергију и снагу фламенко играча, а физички да буду у доброј кондицији попут фудбалера Реала”, описао је уметнички директор неке карактеристике уметника. Национални балет Шпаније тренутно чине само шпански играчи, али је ансамбл отворен и за играче из других држава.

Министарство културе Шпаније основало је балет 1978. године популаризујући фламенко плес који је Унеско прогласио за нематеријлну светску баштину.

Грандиозна структура овог ансамбла подстиче највеће вредности балетске уметности. Чува и представља традицију шпанске класичне плесне школе фламенко, музику и игру насталу насталу у Андалузији у 18. веку.