Радим из задовољства
Чувени телевизијски водитељ и композитор Миња Субота ове године напуниће 79 година, али је и даље изузетно активан и неуморан. Домаћин култне емисије „Музички тобоган”, творац бројних композиција за дечје песме „Деца су украс света”, „Ишли смо у Африку”, „Разболе се лисица”, открива за „Политику” да се одласком у пензију, његов темпо и начин живота нису уопште променили.
– Првенствено, то је карактеристично за већину пензионера уметника. А говорећи из сопственог искуства, то такозвано треће доба за нас уметнике много је садржајније и лепше него код осталих људи који су у пензији – уверен је Миња Субота.
Да ли вам је због пензионисања живот постао другачији?
Увек сам био самостални уметник и располагао својим временом и ангажманима. То се наставило и у пензионерским данима, иако их тако не бих могао назвати. Све ово што сам досад радио не бих могао назвати ни послом нити бизнисом, већ задовољством и мисијом једног уметника. То радим и данас.
Колико вам прија рад у трећем добу?
Веома. Јер, као пензионер имате одређену и постојану финансијску сигурност, па можете да бирате шта ћете радити.
Где проналазите енергију за све дневне активности?
Проналазим је у неким задацима и пројектима које себи задајем. Много ми значе сусрети и наступи пред децом и све оно на чему радим да бих најмлађима одрастање учинио срећнијим и лепшим.
У којим ситуацијама вам рад у пензији тешко пада?
Засад све радим са задовољством и без великих напора. Можда би активности ипак требало прилагођавати годинама. О томе треба да водим рачуна.
Да ли је у нашој земљи, по вашем мишљењу, тешко бити стар?
Сигуран сам да је тешко бити стар и бити пензионер, изузимајући наравно оне који хонорарним радом успевају да попуне кућни буџет. Треба подсетити и да генерације које су свој зенит у каријери требало да постигну деведесетих година и да стекну, зауставиле трауматичне године ратова и немаштине. Тада су ти људи изненада „упали” у личну економску провалију од које се до данас нису опоравили.
Можете ли да преживите од своје пензије?
Ја могу. Али за већину пензионера не верујем!
Како замишљате идеалне пензионерске дане?
У овој нашој ситуацији тешко их је и замислити. Можда је боље да се вратимо у оно време социјализма код нас, при том не бранећи Титов лик и дело. Јер, ондашњи положај пензионера данас би могао да се дефинише као идеални пензионерски живот.
Имате ли неки савет за младе , како да очувају позитиван дух, да би били задовољни и када остаре?
Пре свега, када бирају занимање, треба да одаберу оно које ће волети и радити са задовољством. Тада ће цео радни век провести на послу који воле, па и када оду у пензију, ако не успеју на неки начин да и даље буду активни, биће бар срећни. Тако ће стећи осећај да су остварили много тога са чиме могу бити задовољни.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
