Radim iz zadovoljstva
Čuveni televizijski voditelj i kompozitor Minja Subota ove godine napuniće 79 godina, ali je i dalje izuzetno aktivan i neumoran. Domaćin kultne emisije „Muzički tobogan”, tvorac brojnih kompozicija za dečje pesme „Deca su ukras sveta”, „Išli smo u Afriku”, „Razbole se lisica”, otkriva za „Politiku” da se odlaskom u penziju, njegov tempo i način života nisu uopšte promenili.
– Prvenstveno, to je karakteristično za većinu penzionera umetnika. A govoreći iz sopstvenog iskustva, to takozvano treće doba za nas umetnike mnogo je sadržajnije i lepše nego kod ostalih ljudi koji su u penziji – uveren je Minja Subota.
Da li vam je zbog penzionisanja život postao drugačiji?
Uvek sam bio samostalni umetnik i raspolagao svojim vremenom i angažmanima. To se nastavilo i u penzionerskim danima, iako ih tako ne bih mogao nazvati. Sve ovo što sam dosad radio ne bih mogao nazvati ni poslom niti biznisom, već zadovoljstvom i misijom jednog umetnika. To radim i danas.
Koliko vam prija rad u trećem dobu?
Veoma. Jer, kao penzioner imate određenu i postojanu finansijsku sigurnost, pa možete da birate šta ćete raditi.
Gde pronalazite energiju za sve dnevne aktivnosti?
Pronalazim je u nekim zadacima i projektima koje sebi zadajem. Mnogo mi znače susreti i nastupi pred decom i sve ono na čemu radim da bih najmlađima odrastanje učinio srećnijim i lepšim.
U kojim situacijama vam rad u penziji teško pada?
Zasad sve radim sa zadovoljstvom i bez velikih napora. Možda bi aktivnosti ipak trebalo prilagođavati godinama. O tome treba da vodim računa.
Da li je u našoj zemlji, po vašem mišljenju, teško biti star?
Siguran sam da je teško biti star i biti penzioner, izuzimajući naravno one koji honorarnim radom uspevaju da popune kućni budžet. Treba podsetiti i da generacije koje su svoj zenit u karijeri trebalo da postignu devedesetih godina i da steknu, zaustavile traumatične godine ratova i nemaštine. Tada su ti ljudi iznenada „upali” u ličnu ekonomsku provaliju od koje se do danas nisu oporavili.
Možete li da preživite od svoje penzije?
Ja mogu. Ali za većinu penzionera ne verujem!
Kako zamišljate idealne penzionerske dane?
U ovoj našoj situaciji teško ih je i zamisliti. Možda je bolje da se vratimo u ono vreme socijalizma kod nas, pri tom ne braneći Titov lik i delo. Jer, ondašnji položaj penzionera danas bi mogao da se definiše kao idealni penzionerski život.
Imate li neki savet za mlade , kako da očuvaju pozitivan duh, da bi bili zadovoljni i kada ostare?
Pre svega, kada biraju zanimanje, treba da odaberu ono koje će voleti i raditi sa zadovoljstvom. Tada će ceo radni vek provesti na poslu koji vole, pa i kada odu u penziju, ako ne uspeju na neki način da i dalje budu aktivni, biće bar srećni. Tako će steći osećaj da su ostvarili mnogo toga sa čime mogu biti zadovoljni.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
