Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрвати траже спас „Агрокору” у Србији

Хрвати траже спас „Агрокору” у Србији
(Фото А. Васиљевић)

Имовина „Агрокора” у Србији биће понуђена као јемство за даље финансирање концерна у Загребу, објавио је „Јутарњи лист” позивајући се на пословни недељник „Лидер”. Извори блиски „Агрокору” кажу да ће „Фриком” и „Дијамант” бити понуђени као гаранција за нови зајам који Анте Рамљак, привремени управник концерна, управо преговара са банкама.

Из „Фрикома” је ова вест одмах демантована.

„Није тачна информација хрватског портала ’Лидер’ да ће имовина ’Агрокора’ у Србији, ’Фриком’ и ’Дијамант’, бити понуђена као залог за даље финансирање хрватског концерна”, речено је за „Политику” из ове компаније.

И према Закону о девизном пословању фирме које послују у нашој земљи не могу да буду колатерал за кровне кредите „Агрокора”. То је могуће једино ако нека од компанија у Србији узима кредит. Друга фирма из Србије, која послује у оквиру концерна, само у том случају може да буде гарант за зајам. У оквиру овог хрватског концерна у нашој земљи послују „Меркатор С”, „МГ мивела”, „Фриком”, „Дијамант”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. У њима је запослено нешто више од 11.000 радника.

Уосталом, фирме Ивице Тодорића су у прошлости врло често међусобно биле колатерал за кредите, али само за оне који се одобравају за фирме у нашој земљи. То може да се види и из записника са Скупштине акционара зрењанинског „Дијаманта”, која је одржана 4. маја 2017. године. У том документу таксативно су побројани кредити и јемства које су компаније „Дијамант”, „Нова слога”, „Фриком”, „Кикиндски млин” и „Мг мивела” давали једни другима. На основу једног примера може да се види како је у пракси капитал из једне фирме пресипан у другу. Тако је 15. новембра 2016. године „Дијамант” „Фрикому” одобрио зајам од 370 милиона динара. Овај новац „Фриком” мора да врати до 30. јуна ове године.

Истовремено, и „Дијамант” је од „Фрикома” позајмљивао новац.

Очекује се да зајам од 200 милиона евра, како пишу хрватски медији, буде договорен током ове недеље. Према „лекс Агрокору”, кредитори који финансирају концерн после отварања поступка принудне управе, имају право првенства. Односно, њихови дугови први доспевају на наплату, пре „Агрокорових” обавеза из прошлости. Занимљиво је да је Рамљак приликом недавне посете Београду истакао да је најздравији део овог хрватског концерна у Србији.

Није познато с ким је Рамљак договорио кредит за даље финансирање система. Како сада ствари стоје, руска Сбербанка неће бити међу кредиторима овог концерна. Уосталом, то су отворено рекли крајем прошле недеље, после састанка са привременом управом концерна. Потпредседник банке Максим Полетаев је за америчку агенцију „Блумберг” рекао да услове које им је Рамљак понудио сматра непоштеним. 

„Влада Републике Хрватске нуди исте услове за учешће у новом кредиту за највећи трговачки ланац у земљи и банкама и шпекулантским фондовима”, рекао је Полетаев пре неколико дана.

Руси су инсистирали да кредит који су „Агрокору” позајмили у првом тромесечју, пре него што је постављена привремена управа буде зајам с правом првенства наплате.

„Када смо питали да подигнемо статус на првенство наплате нашег последњег кредита од 100 милиона евра, били смо одбијени, а објашњено нам је да је то у супротности са ’лекс Агрокором’. Но, сада се ти услови нуде свима”, рекао је Максим Полетаев.

Руси, који су „Агрокору” позајмили више од милијарду евра, имају лоша средства обезбеђења, па су у прошлонедељним преговорима са представницима хрватске владе покушавали да се на неки начин осигурају. Став управе Сбербанке био је да Рамљаку, ком текуће финансирање сада највише зависи од руске кредитне подршке, неће позајмити ниједан нови долар док не осигурају враћање два долара старог зајма. Процена руских кредитора била је да је Рамљаку потребно најмање 300 милиона евра, а највише 700 милиона евра нових кредита да би систем функционисао. Рамљак је, са друге стране, проценио да ће и 200 милиона евра бити довољно.

Откако је 10. априла именован за привременог управника „Агрокора”, договорен је само кредит са домаћим банкама у износу од 80 милиона евра. При том је Загребачка банка позајмила концерну 40 милиона евра, Привредна банка Загреб 10 милиона, Ерсте банка 20 милиона, а Рајфајзен банка 10 милиона евра.

У међувремену хрватски медији наводе како ће „Агрокор” финансирати домаће банке и „западни фондови”.

Тодорић поднео оставку

Ивица Тодорић поднео је оставку на место председника Надзорног одбора (НО) Конзума, преноси портал „Сибиз”.

У саопштењу, које је потписао Тодорић, наводи се да он, од 10. априла, када је повереник хрватске владе преузео управљање „Агрокором”, ни на који начин није учествовао у било каквим радњама везаним за компанију.

Демант из Загреба

Из „Агрокора” су поподне демантовали информацију коју је објавио хрватски портал „Лидер”, а пренео „Сибиз”, да су као јамство за нови кредит понудили компаније „Фриком” и „Дијамант” у Србији.

Званична агенција „Агрокора” за односе са јавношћу у Србији „Рајт”, саопштила је да наводи изнети у тој информацији „нису тачни”, преноси Танјуг.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радослав Радовић
Имају своје руководство и свог финансијског директора.Уколико дају јамство,сигурно ће завршити стечајом, јер Агрокор у Хрватској неможе нико спасити.То је пљачка стољећа.Осим тога ово је друга држава и ту се немогу финансијска срества тек тако пребацивати.А ако их опељуше из Хрвацке и у Србији поред свих несрећа које су нас снашле са њима,не треба их критиковати него им честитати на добром веслању.
boki
Zaduzivanje i jemstvo da, ali za razvoj Dijamanta i Frikoma a ne firmi u Hrvatskoj.
Милосав Радовић
Веса Д. - Подржавам сваку Вашу реч у коментару!
branko m.
Toga sam se i bojao, bratstvo jedinstvo na delu... opet ce ovakva Srbija da spasava "bracu" u ime eurointegracija i drugih postapalica koje su sinonim za pljacku...
Vesa D
..radnicko samopravljanje je jedini spas za posrnule privrede novokomponovanih drzavica ..libiralni hajducki kapitalizam treba da je prošlost za ove prostore..radnici dizite glas za svoj spas..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.