„Курирове” работе
Сусрет новог премијера Македоније Зорана Заева и медијског „могула” Александра Родића у Скопљу пре неки дан не би у неком другом политичком контексту био баш толико неуобичајен да није имао пренаглашену поставку „високог сусрета” важних личности и још свечанија саопштења, заклињања и обећавања медијских слобода, у региону, шире али и уже.
Заев, још недовољно зрео и искусан политичар, није још ни засео у премијерску фотељу а већ се истакао непримереним дипломатским гафовима против Србије и њеног председника Вучића па се потом скрушено извињавао а онда поново ушао у коло сплетки и подметања.
Родић и Заев нису један другог искористили него су удружили снаге за своју работу, како кажу наши јужни суседи.
Ко не „загребе” по мотивима сусрета и начину одрађивања ове медијске псеудопредставе, остаће ускраћен за оне податке који се испод жита крију.
Параполитички пакт склопљен у Скопљу неумитно открива праве разлоге овог „коалиционог наступа”. А разлози су ништа друго него страх од последица онога што је Министарство унутрашњих послова Србије у сарадњи са надлежним тужилаштвом и пореском полицијом, окончало као свеобухватну истрагу против Александра Родића, „Адрија медија групе” на чијем је он челу и листа „Курир” као најважнијег продукта ове куће. Прикупљени су конкретни докази о злоупотребама у финансијском пословању, неплаћању пореских обавеза, фалсификовању документације, уценама, претњама...
Слично ранијим сценаријима одбране, Родић дреком, збрком, отвореним писмима и паролама проба да онемогући државне органе да ураде свој посао. Да би предстојеће поступање по кривичној пријави могао да подведе под политичку освету, смислио је овај „скопски маневар”, и кукњаву у маниру: „Ја борац за слободу медија и бизнисмен који шири тржиште, жртва сам прогона јер не пристајем на уцене...” Потеже и бесмислене тврдње како га БИА прати, да му је живот угрожен... не би ли га јавност схватила као жртву. Да има широк репертоар, има, зна се одраније.
Али кад се проучи документација јасно је да није реч о уценама и проценама већ о једном дугогодишњем увреженом начину криминалног понашања на штету државе, банака, предузећа и многих појединаца. Занимљив је податак да су фирме које су издавале лист „Курир” више пута гашене, одлазиле под стечај и осниване нове како би се замео траг финансијским малверзацијама. Зашто је истрага била или није била спора, да ли су Родићи имали политичке спонзоре и браниоце који су кретали у контранапад на сваки покушај истраге, питање је на које ова држава такође мора да одговори и изнесе све на видело, да би се тачно знало ко је криминалац, ко помагач, ко сведок, ко жртва. Истином и фактима на подвале, што није велика мудрост ни велики проблем, ако се истражи, проучи и крене у наплату.
Више тужилаштво је на пример још почетком 2009. покренуло истрагу због сумње да су отац и син, Радисав и Александар Родић утајили скоро десет милиона евра на име неплаћања пореза, тиме оштетили буџет, али и многобројне државне и приватне фирме и банке. Александар Родић је 19. фебруара 2010. у Вишем суду саслушан у својству окривљеног, донето је решење о проширењу истраге, а читав случај одмах потом завршио је у политичкој „фиоци”.
Радисав Родић се нагодио да добије само две године робије, од тога пола времена провео је на лечењу, а имовина му није одузета. Како се наводи у судским списима, Родићи су утајом пореза оштетили државни буџет за тачно 201.710.754 динара, док су банке, државна и јавна предузећа и остале повериоце ојадили за још 314.991.256 динара. Породица Родић је укупно, извлачењем новца и скривањем имовине, избегла плаћање дугова и пословних обавеза од милијарду и сто милиона динара. Како је утврђено током вишегодишње истраге, Родићи су из својих и приватизованих предузећа на текући рачун Радисава Родића, на основу измишљених послова и фиктивних уговора, извукли више од 300 милиона динара. На тај начин су фирме остављали без средстава и имовине и онемогућавали наплату потраживања државе и поверилаца.
Због свих ових радњи, Више јавно тужилаштво је у јануару 2009. затражило од Вишег суда у Београду додатну истрагу против Александра Родића, који је годину дана касније, фебруара 2010, саслушан као оптужени. Након тога истражни судија наредио је проширење истраге. Међутим, процес против Александра Родића од тада је „споро текао”.
Повремено је империја Родић незаконским гафовима покушавала да отме још покоју компанију, да улови у мутном и присвоји туђе. Тако је пре две године дошло до сукоба након што је „Адрија медија група”, чији је главни производ таблоид „Курир”, саопштила да је преузела права и потраживања од немачке компаније ВАЦ према „Политици НМ”, „Политици АД”, „Штампарији Политика”, „Новостима” и „Дневнику”. Александар Родић није никада пружио никакав доказ да је његова компанија преузела права и потраживања, али је, уместо доказа, таблоид „Курир” покренуо дугу и прљаву кампању, што је „Политика” тада тачно дефинисала као покушај непријатељског преузимања.
Изгледало је само привидно као сукоб две медијске куће, али схватили смо да је то напад и искушење за владу премијера Вучића али и на државу Србију. Власник „Курира” тврдио је тада баш као и сада, да трпи притиске власти, да медији у Србији нису слободни и позивао новинаре да се ослободе страха. Успевало му је до сада да таквим „димним бомбама” избегне законску одговорност и одложи руку правде и окрене пажњу јавности на другу страну.
А да Родић у свом арсеналу незаконитог и бахатог понашања има много начина, показао је јавно и Мирослав Богићевић, власник „Фармакома”, а преко фирме „Ист медија” сувласник „Политике”. Пре две године изнео је да га је Александар Родић рекетирао, уцењивао и узео на крају милион евра и да је ту било речи о тешком кривичном делу изнуде. И та изнуда Родића од Богићевића из 2013, када је пријављена полицији, дошла је сада на ред да се санкционише.
Држава Србија је сада на важном испиту, јер ако повиком и галамом Родић успе да се опет извуче од процесуирања а не оповргне све сумње и брдо документације које га терети, онда ту нешто озбиљно шкрипи. Без намере да било ко утиче на коначне судске одлуке, и Родићу би одговарала темељна истрага његовог пословања – ако није противзаконито деловао, нема чега да се плаши.
Гојковић: Јанковић и Родић у борби за позицију лидера опозиције
Што се СНС тиче види се да су маске пале и да ће се водити нескривена борба између власника „Курира” Александра Родића и лидера ПСГ Саше Јанковића за новог лидера опозиције у Србији, рекла је функционер те странке Маја Гојковић.
Тако је Гојковићева одговорила на питање новинара како у СНС коментаришу најаву Родића да ће се политички ангажовати и додала да се то некима учинило као виц али и да некоме неки вицеви јесу а некима и нису смешни.
Она је рекла да се понавља прича као што је била са Сашом Јанковићем када је СНС две године упозоравала да он није омбудсман већ да се бави политичким радом и има претензије да се бави политиком. Гојковићева је додала да је Родићева фирма у дуговима око 40 милиона евра, те да се нада да такве планове Родић нема и кад је у питању Србија.
Вучић: Заев и Родић пристају један другом
Суботица – Кратко, али глупо – коментар је председника Александра Вучића на серију написа „Курира” чија је он мета и, посебно, на отворено писмо Александра Родића. „Изгледа да имамо више Милована Бркића”, рекао је Вучић, одговарајући на питања новинара о текстовима „Курира” у којима се он проглашава „власником” Звезде и њених навијача, спекулише о томе да враћа Млађана Динкића у власт, проглашава диктатором...
Приметио је, преноси Танјуг, да што више говоре о диктатури, то се све више приближавају стилу Милована Бркића, издавача „Таблоида”. „Динкић није у влади од када сам ја постао председник владе”, кратко је рекао тим поводом. „То је најбољи одговор. На бесмислице и најтеже лажи не може се одговарати. Да сам убио своје дете нисам одговарао, као ни да сам власник Звезде. Станете, гледате и не верујете.”
А зашто смета – то је, каже, друга ствар и о томе ће да говори: „О томе ће далеко да се чује. И њима и другима, и како раде, и уз чију помоћ и подршку. Имаћу да питам и друге политичаре, који мешањем у унутрашње ствари мисле нешто да ураде.” На сусрет премијера Македоније Зорана Заева и Родића такође није имао шири коментар, осим опаске да су „добро изгледали... као прави председник и премијер”. „Пристају један другом перфектно”, закључио је председник Вучић.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.