Турска шаље аскере у Катар

Турски привредници су одмах аминовали поруку шефа државе и кажу да ће помоћи Кувајту који се због санкција суочио са оскудицом хране. „Спремни смо да снабдевамо Катар прехрамбеним производима и водом”, изјавили су у Удружењу  извозника у Анкари.

Ердоган је већ био у телефонском контакту са лидерима Саудијске Арабије, УАЕ, Катара и Кувајта и позвао их је да међусобне проблеме решавају за преговарачким столом. Као садашњи председавајући Организације за исламску сарадњу, која окупља 57 муслиманских држава, он је изразио спремност Анкаре да помогне у решавању кризе у заливу. Али, та понуда је остала без одјека, што се и могло очекивати јер Анкара већ дуже време не може да нађе заједнички језик са неким земљама у региону око проблема који су искрсли након доласка „арапског пролећа”.

Доха и Анкара имају веома развијену економску и војну сарадњу. Две земље су у априлу потписале споразум о отварању турске војне базе у Кувајту, прве на просторима Блиског истока. Парламент у Акари је ове недеље по хитном поступку усвојио, а председник потписао, одлуке које ће омогућити слање турских војника у ту базу у којој ће се обучавати припадници тамошње армије и жандармерије. Та сарадња ће, како сада наглашавају у Дохи, „допринети миру и стабилности у региону”.

У време војног удара у Египту Турска и Катар су, за разлику од осталих држава у региону, безрезервно стале иза свргнутог председника Мухамеда Мурсија односно терористичке групе Муслиманска браћа. То је довело до  поремећаја односа на релацији Каиро–Анкара–Доха. У Египту оптужују Ердогана да се директно меша у унутрашња питања земље. „Ја аплаудирам понашању Мурсија. Уважавам њега али немам респект за оне који му суде... У Египту је на сцени државни тероризам. Између генерала Абдела Фатаха ел Сисија и Башара ел Асада нема никакве разлике”, оптужује Ердоган и Каиро је после тога повукао свог амбасадора из Анкаре и спустио дипломатске односе на ниво отправника послова. Турска још нема званичне контакте са председником Ел Сисијем иако је он шеф државе већ три године.

У водећој опозиционој Републиканској народној партији позивају владу и Ердогана да у садашњем спору у Заливу остану неутрални, да се не приклањају режиму у Дохи. „Турска не треба да се сврстава ни уз Саудијску Арабију нити уз Катар. Опредељење за једну страну значило би да смо и ми део тог проблема”, сматра  председник те странке Кемал Киличдароглу.

Анкара и Доха треба да престану да подржавају Муслиманску браћу јер је то терористичка организација, сматра Киличдароглу. Он је посебно критиковао председника Ердогана што у последње време, у обраћању народу, често користи симбол „Рабија” – четири уздигнута прста – који су лансирала Муслиманска браћа на демонстрацијама на тргу Тахрир у Каиру.

Ердоган је одговарајући на оптужбе „љубоморне опозиције” објаснио: тај знак, четири уздигнута прста, симболизује нацију, заставу, земљу и државу, дакле јединство. Он је истовремено оптужио политичке противнике у Турској да подржавају домаће терористичке групе које су протестовале у Истанбулу, да им, у ствари, смета јединствена Турска. Избегао је да објасни зашто тај симбол користи тек пошто су га лансирали египатски екстремисти.