Туркиње рађају све мање деце

Не­по­вољ­ни тренд се на­ста­вља из го­ди­не у го­ди­ну: 1990. го­ди­не, Тур­ки­ње у ре­про­дук­тив­ном пе­ри­о­ду су ра­ђа­ле, по ста­ти­стич­ком про­се­ку, по 2,8 де­це, 2007. њих 2,17, а 2015. го­ди­не – 2,15 бе­ба.

„Нај­но­ви­ји по­да­ци Ин­сти­ту­та за ста­ти­сти­ку по­твр­ђу­ју да је сто­па на­та­ли­те­та у Тур­ској на пре­лом­ној тач­ки. Не по­сто­ји го­то­во ни­јед­на зе­мља на све­ту ко­ја је ус­пе­ла да пре­о­кре­не тај не­по­вољ­ни тренд. То по­твр­ђу­је си­ту­а­ци­ја у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји и ве­ћи­ни за­пад­но­е­вроп­ских зе­ма­ља, ко­је су све ста­ри­је и ста­ри­је”, упо­зо­ра­ва по­сла­ник вла­да­ју­ће Пар­ти­је прав­де и раз­во­ја (АКП) Џен­гиз Ај­до­лу, ко­ји се у сво­јој стран­ци ба­ви ре­ша­ва­њем овог про­бле­ма.

Као што и он ука­зу­је, тренд ни­ског на­та­ли­те­та је, из­гле­да, не­за­у­ста­вљив, по­го­то­во у раз­ви­је­ном све­ту. По­је­ди­не зе­мље Европ­ске уни­је су све ста­ри­је и у њи­ма же­не у про­се­ку ра­ђа­ју про­сеч­но 1,4 де­те­та.

Тур­ска да­нас има, ка­ко се про­це­њу­је, 76 до 78 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, али ни­је да­ле­ко дан ка­да ће, ка­ко се стра­ху­је, број умр­лих по­че­ти да над­ма­шу­је број ро­ђе­них. У 2016. го­ди­ни, пре­ма по­да­ци­ма Ин­сти­ту­та за ста­ти­сти­ку, свет је угле­да­ло укуп­но 1.334.000 бе­ба. Нај­ве­ћи при­ра­штај је на ис­то­ку зе­мље у про­вин­ци­ја­ма Агри, Сирт и Ши­мак, где же­не у ре­про­дук­тив­ном пе­ри­о­ду ра­ђа­ју и по ви­ше од че­тво­ро де­це. Си­ту­а­ци­ја је кри­тич­на у гра­до­ви­ма Ка­ра­бук и Зон­гул­дак на цр­но­мор­ској оба­ли и у Је­дре­ну на за­па­ду зе­мље. Пре­ма нај­но­ви­јим кре­та­њи­ма, та­мо Тур­ки­ње ра­ђа­ју по 1,48 до 1,5 бе­ба.

Про­це­њи­ва­ло се да ће у 2016. го­ди­ни на­та­ли­тет би­ти још ма­њи – 1,95 де­це по же­ни. Али, то се ни­је де­си­ло за­хва­љу­ју­ћи из­бе­гли­ца­ма из Си­ри­је, ме­ђу ко­ји­ма је у Ана­до­ли­ји ро­ђе­но 70.000 бе­ба.

На про­блем ни­ског на­та­ли­те­та не­ко­ли­ко пу­та је упо­зо­ра­вао и ли­дер Пар­ти­је прав­де и раз­во­ја (АКП) и пред­сед­ник др­жа­ве Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган, иако је си­ту­а­ци­ја у Тур­ској и да­ље бо­ља не­го у мно­гим зе­мља­ма. 

„Же­не тре­ба да ра­ђа­ју нај­ма­ње по че­тво­ро де­це... Јед­но де­те зна­чи уса­мље­ност, дво­је де­це ри­ва­ли­тет, тро­је де­це ба­ланс, а че­тво­ро де­це зна­чи бо­гат­ство”, ка­же Ер­до­ган, отац две кћер­ке и дво­ји­це си­но­ва.

По­сле нај­но­ви­јих от­кри­ћа, у АКП, ко­ја има исла­ми­стич­ке ко­ре­не, ди­жу глас про­тив кон­тра­цеп­ци­је. Кон­тро­ла ра­ђа­ња је, ка­ко твр­де, „рав­на из­да­ји тур­ске на­ци­је”, то је „део тај­не за­ве­ре да се угро­зи зе­мља”, ис­ти­чу у вла­да­ју­ћој стран­ци.

Би­ло је и пред­ло­га да се за­бра­ни пре­кид труд­но­ће сем у слу­ча­је­ви­ма ка­да је у пи­та­њу здра­вље и жи­вот мај­ке. „Абор­тус је зло­чин. Не­ма раз­ли­ке из­ме­ђу уби­ства у мај­чи­ном сто­ма­ку и уби­ства бе­бе ко­ја је ро­ђе­на”, ка­жу у вла­да­ју­ћој стран­ци. То је иза­зва­ло про­те­сте у не­вла­ди­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је се бо­ре за рав­но­прав­ност по­ло­ва. Оне оп­ту­жу­ју АКП да ро­бу­је про­шло­сти, ка­да су же­не би­ле ма­ши­не за ра­ђа­ње.

„Мо­је те­ло, мо­ја од­лу­ка. Абор­тус је мој из­бор, да­ље ру­ке од ме­не. Ко сте ви? Ми се не­ће­мо по­ви­но­ва­ти ва­шем фун­да­мен­та­ли­зму”, по­ру­чи­ле су уче­сни­це тих про­те­ста, ко­је су до­би­ле по­др­шку и мно­гих му­шка­ра­ца.

Гру­пе ко­је се бо­ре за пра­ва же­на по­кре­ну­ле су и пе­ти­ци­ју про­тив за­бра­не абор­ту­са. По мно­гим оце­на­ма, за­бра­на абор­ту­са би мо­гла да има су­про­тан ефе­кат. Же­не ко­је има­ју па­ра од­ла­зи­ле би у ино­стран­ство да пре­ки­ну труд­но­ћу, док би оне ко­је су си­ро­ма­шне по­ста­ле жр­тве иле­гал­них абор­ту­са у зе­мљи. То би угро­зи­ло њи­хо­во здра­вље јер би би­ле упу­ће­не на на­дри­ле­ка­ре и вра­ча­ре, упо­зо­ра­ва­ју тур­ски ги­не­ко­ло­зи. Тек по­сле то­га се од­у­ста­ло од те ини­ци­ја­ти­ве, ко­ју је по­др­жа­ла и вла­да. Али, по­што се се на­та­ли­тет и да­ље сма­њу­је, опет се мо­гу чу­ти ини­ци­ја­ти­ве да би хит­но тре­ба­ло за­бра­ни­ти пре­кид труд­но­ће.