ЋОРАВА КОСОВСКА КУТИЈА

Рецимо да су у праву они тумачи домаће политичке сцене који тврде да је захтев Демократске странке Србије да се одложе сви избори тек маневар странке којим желе да испослују бољи трговачки аранжман с Демократском странком баш у пословима избора, на локалном нивоу. Све да је то и тачно, а нешто нисам сигуран у поузданост таквог тумачења ствари, дух је пуштен из боце и кружи Србијом, без обзира на то шта му је циљ.

ДСС је добар део своје репутације изградио на идеји да је закон једини плот за који се можемо поуздано држати и градио је слику о себи као странци и посебно лидеру странке, Војиславу Коштуници, на којој је јарким бојама истицано да им је легализам јача страна од прагматизма.

Као и свако опште место и доскочица да власт квари људе има својих слабости и садржи паушално претеривање, али чињеница је да са порастом степена одговорности за националне и државне послове расту и изазови прагматског дела политичког бића. Аман, то је још недовољан разлог да се суспендују или мењају решења из Закона о спровођењу Устава, све и због Косова, или, најпре, због Косова.

Тврдња да се избори морају одложити док статус Косова не буде решен проблематична је из више разлога. Мени се најважнијим чини то што таква идеја говори о крхкости опредељења да се брани Косово и слабој вери да ће надлежни успети у том науму.

Као да очекују да ће губитак Косова дебалансирати политичку сцену Србије, а не верују да је кохабитациона политика српске политичке, демократске елите способна да га сачува у уставним границама, односно шаљу поруку да је ово сада нерегуларно стање, а да ће оно после бити право стање ствари.

Ради се о томе да један од темеља на коме је саздано оно што се назива успешном акцијом око косовских преговора почива и на чврстом и заједничком деловању свих српских политичких фактора, на једној врсти унутрашње стабилности која је изненадила, по њиховом сопственом признању, и оне актере преговора који су очекивали да би неслога на унутрашњем плану могла да им олакша и убрза посао око тих преговора.

Нема јачег знака унутрашње стабилности од поштовања процедуре и закона. Ако је, дакле, предвиђено да се председнички избори и избори за локалне органе управе имају заказати до краја године, онда се морају и заказати, јер ће то показати снагу државе и државне управе и неће дати ником повода да оспорава демократски потенцијал друштва, на чијем оспоравању и почива идеја да нам треба одузети макар симболичко управљање делом своје територије.

Дакле, маневар је толико глуп да је тешко оспоравати оне који тврде да је на делу "тихи", "пузећи" и не знам какав све други облик државног удара, јер се ова идеја ДСС-а разматра као идеја о суспензији редовног државног стања и легалних оквира политичког живота. Истина, ДСС рачуна да би могао да обезбеди скупштинску већину за промену уставног закона, па да идеја буде умотана у легалистичку обланду, али на колико би се то одлагање орочило – осим ако не на општу одредницу: док статус Косова не буде коначно дефинисан.

Ја сам мислио да је статус дефинисан српским уставом и не видим да неко од актера на домаћој политичкој сцени, а да има одговорност извршне власти, ту уставну одредбу доводи у сумњу. По логици која се сада примењује на изборе, онда је и уставна преамбула о Косову могла да сачека, док статус не буде решен.

Рецимо да тај статус не буде решен у наредне две, три... пет, шест или десет година. Да ли то значи да избора не би било, па би Коштуница био премијер и 2017. године, Борис Тадић председник, а српски радикали показали стрпљење да буду опозиција све до тада. Избори су једнако озбиљна ствар као и Косово. О законима да и не говорим. Они су гаранција друштвене пристојности.

Главни уредник недељника "Време"