Макронов нови тријумф

Огроман успех центриста довео је до незапамћеног пораза левице и деснице на челу да социјалистима који трпе губитке без преседана. Они нижу поразе. Тада нестраначки кандидат Макрон елиминисао их је у првом априлском кругу да би се у финалној трци за председника надметао са Марин ле Пен, која води евроскептични десничарски Национални фронт. Тада владајућим социјалистима припало је свега шест одсто гласова, да би јуче добили само седам одсто подршке бирачког тела. Би-Би-Си преноси да су републиканци Николе Саркозија прошли са 21,56, Национални фронт са 13,2 процента, док је крајње левичарска партија Жан-Лика Меланшона узела 11 одсто подршке.

Без посланичког места остао је генерални секретар НФ Никола Бај, а агенције преносе да је иста судбина задесила лидера Социјалистичке партије Жан-Кристофа Камбаделија. Беноа Амон, који је у председничкој трци махао социјалистичком заставом, објавио је на „Твитеру” да је јуче „елиминисан”. Након мајских избора, када су први пут у историји доживели да се њихов кандидат не бори у финалу за Јелисејску палату, социјалисти су сада додатно понижени јер се малтене боре за опстанак. Камбадели је признао да је ово невиђен пораз јер би социјалисти, према првим пројекцијама, лако могли остати без 200 места, можда и више. Претходна социјалистичка влада имала је 277 посланика. Ако се у другом кругу оствари овај сценарио, до јуче најјача француска партија доживеће дебакл већи и од оног који је задесио њиховог Франсоа Оланда. Макрон је инаугурацијом средином маја испратио Оланда као најнепопуларнијег председника у историји Пете републике.

Странка која је формирала претходну владу, чији је оснивач Франсоа Митеран био председник с најдужим везаним стажом у два мандата од по седам година, вероватно неће имати снаге да функционише као солидна опозиција.

Наиме, традиционални бастиони левог и десног спектра деле ту судбину. Због катастрофално лошег одзива (и резултата партије) огласила се Марин ле Пен. Она је, пише Танјуг, апеловала на „патриотске” гласаче да изађу у другом кругу. Ле Пенова која је у мају изгубила од Макрона, али је извојевала највећи лични и партијски успех од оснивања НФ, окривила је изборни систем у земљи који, каже, није наклоњен малим странкама. 

Али, док председник и његови кандидати за посланике које је бирао из редова научника, уметника, врсних спортиста и невладиног сектора славе јер ће земљи како су обећали, дати владу и парламент „очишћене” од људи који деценијама играју на политичкој сцени, тамошњи критичари упозоравају да би се на основу данашњег стања ствари могло рећи да ће владајућа партија председавати у једнопартијској држави. Они оцењују да ће опозиција бити слаба, а да ће политичко неискуство Макронових посланика учинити парламент покорним. Тако политички научник Жером Сент Мари закључује да, „када имате огромну парламентарну већину и посланике без искуства, извршна власт је изузетно моћна”, наводи Ројтерс.

Кастинг за избор посланика

Већина француских посланика седеће у парламенту не на основу политичког успеха, већ захваљујући томе што су се одлично показали на кастингу. Макронов тим, пише бечки „Хојте”, организовао је својеврсну аудицију за будућег посланика. Пријавило се 19.000 људи. Комисија је одабрала 520 кандидата, а руководила се принципом – ко успе нас да убеди, придобиће и бираче. Тако је и било у првом кругу. У прилог им је ишла чињеница да имају успешне радне каријере у научним, невладиним и разним друштвеним секторима, чиме су, преноси Танјуг, осујетили професионалне, а омражене политичаре. Макрон је, подсетимо, већину идеја за изборну кампању преузео од бившег америчког председника Барака Обаме.