Makronov novi trijumf

Ogroman uspeh centrista doveo je do nezapamćenog poraza levice i desnice na čelu da socijalistima koji trpe gubitke bez presedana. Oni nižu poraze. Tada nestranački kandidat Makron eliminisao ih je u prvom aprilskom krugu da bi se u finalnoj trci za predsednika nadmetao sa Marin le Pen, koja vodi evroskeptični desničarski Nacionalni front. Tada vladajućim socijalistima pripalo je svega šest odsto glasova, da bi juče dobili samo sedam odsto podrške biračkog tela. Bi-Bi-Si prenosi da su republikanci Nikole Sarkozija prošli sa 21,56, Nacionalni front sa 13,2 procenta, dok je krajnje levičarska partija Žan-Lika Melanšona uzela 11 odsto podrške.

Bez poslaničkog mesta ostao je generalni sekretar NF Nikola Baj, a agencije prenose da je ista sudbina zadesila lidera Socijalističke partije Žan-Kristofa Kambadelija. Benoa Amon, koji je u predsedničkoj trci mahao socijalističkom zastavom, objavio je na „Tviteru” da je juče „eliminisan”. Nakon majskih izbora, kada su prvi put u istoriji doživeli da se njihov kandidat ne bori u finalu za Jelisejsku palatu, socijalisti su sada dodatno poniženi jer se maltene bore za opstanak. Kambadeli je priznao da je ovo neviđen poraz jer bi socijalisti, prema prvim projekcijama, lako mogli ostati bez 200 mesta, možda i više. Prethodna socijalistička vlada imala je 277 poslanika. Ako se u drugom krugu ostvari ovaj scenario, do juče najjača francuska partija doživeće debakl veći i od onog koji je zadesio njihovog Fransoa Olanda. Makron je inauguracijom sredinom maja ispratio Olanda kao najnepopularnijeg predsednika u istoriji Pete republike.

Stranka koja je formirala prethodnu vladu, čiji je osnivač Fransoa Miteran bio predsednik s najdužim vezanim stažom u dva mandata od po sedam godina, verovatno neće imati snage da funkcioniše kao solidna opozicija.

Naime, tradicionalni bastioni levog i desnog spektra dele tu sudbinu. Zbog katastrofalno lošeg odziva (i rezultata partije) oglasila se Marin le Pen. Ona je, piše Tanjug, apelovala na „patriotske” glasače da izađu u drugom krugu. Le Penova koja je u maju izgubila od Makrona, ali je izvojevala najveći lični i partijski uspeh od osnivanja NF, okrivila je izborni sistem u zemlji koji, kaže, nije naklonjen malim strankama. 

Ali, dok predsednik i njegovi kandidati za poslanike koje je birao iz redova naučnika, umetnika, vrsnih sportista i nevladinog sektora slave jer će zemlji kako su obećali, dati vladu i parlament „očišćene” od ljudi koji decenijama igraju na političkoj sceni, tamošnji kritičari upozoravaju da bi se na osnovu današnjeg stanja stvari moglo reći da će vladajuća partija predsedavati u jednopartijskoj državi. Oni ocenjuju da će opozicija biti slaba, a da će političko neiskustvo Makronovih poslanika učiniti parlament pokornim. Tako politički naučnik Žerom Sent Mari zaključuje da, „kada imate ogromnu parlamentarnu većinu i poslanike bez iskustva, izvršna vlast je izuzetno moćna”, navodi Rojters.

Kasting za izbor poslanika

Većina francuskih poslanika sedeće u parlamentu ne na osnovu političkog uspeha, već zahvaljujući tome što su se odlično pokazali na kastingu. Makronov tim, piše bečki „Hojte”, organizovao je svojevrsnu audiciju za budućeg poslanika. Prijavilo se 19.000 ljudi. Komisija je odabrala 520 kandidata, a rukovodila se principom – ko uspe nas da ubedi, pridobiće i birače. Tako je i bilo u prvom krugu. U prilog im je išla činjenica da imaju uspešne radne karijere u naučnim, nevladinim i raznim društvenim sektorima, čime su, prenosi Tanjug, osujetili profesionalne, a omražene političare. Makron je, podsetimo, većinu ideja za izbornu kampanju preuzeo od bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.