Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ћурувија био праћен дуже време

Извештај о операцији „Ћуран”, који је доспео у јавност, био је потпуно аутентичан, рекли су сведоци на суђењу
Ћурувија био праћен дуже време
Једна од судница Специјалног суда (Фото Д. Жарковић)

Славко Ћурувија био је у дужем временском периоду предмет интересовања Службе државне безбедности и према њему су месецима примењиване оперативне мере и радње, рекли су на суђењу сведоци Александар Гак и Радиша Роскић.

Они су били чланови посебне комисије Државне безбедности (ДБ), која је имала задатак да утврди све околности под којима је праћен Ћурувија и како је извештај о операцији „Ћуран” доспео у јавност. Утврдили су да је извештај аутентичан. Пронађена је и писаћа машина на којој је тај документ био откуцан, утврђен је списак особа којима је досије био доступан, али није утврђено како је документ доспео у дневне новине и ко је за то одговоран, а реч је о одавању службене тајне.

– Тајни извештај „Ћуран” о праћењу Ћурувије, који је био објављен у јавности после 5. октобра 2000. године, је оригиналан – рекао је Александар Гак, који је у то време био шеф новосадског Центра ДБ.

Задатак четворочлане комисије ДБ-а био је да, по налогу тужилаштва, узме изјаве од припадника службе за тајно праћење, у вези са досијеом „Ћуран”.

– Били су испитани сви оперативци који су радили на праћењу Ћурувије. Тренутак је био врло деликатан, јер је то било крајем 2000. године, када је Радомир Марковић још био на челу службе – рекао је сведок Радиша Роскић, тадашњи шеф Десете управе ДБ.

Он је такође потврдио да је извештај о досијеу „Ћуран”, који је објављен у јавности, био „апсолутно аутентичан”.

На питање адвоката Зоре Добричанин Никодиновић који су били разлози за праћење новинара Славка Ћурувије, Роскић је одговорио да су постојала оперативна сазнања да ће Ћурувија тих дана остварити контакт са „безбедносно интересантним лицем” и да је реч о странцу.

– У току рада схватили смо да је до контакта са том везом заиста и дошло. Ћурувија је био обрађиван, како се то у жаргону каже, као „унутрашњи непријатељ”, по некој трећој линија рада, али ми контраобавештајци се никада тиме нисмо бавили – навео је Роскић.

Поред Александра Гака и Радише Роскића, у комисији су били још и Љубомир Ристић, начелник нишког Центра РДБ, као и начелник службе аналитике Милош Теодоровић.

За убиство новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године, у Светогорској улици у Београду, оптужени су тадашњи начелник ДБ Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, бивши инспектор Ратко Ромић и припадник службе Мирослав Курак, коме се суди у одсуству, јер је у бекству

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zarije bulatović
Zanima me ko ga je ubio, ali me interesuje još više ko je ubio Pavla Bulatovića, i ostale funkcionere tih godina. Zanima me da li je istina da je Ćuruvija bio saradnik ili radnik DB-a, zadužan za Miloševiće, možda je i to laž. Ali zašto o tome nema ni reči, osim par novinskih naslova pre deset godina. Ćutanjem se svi mi prljamo, a najviše on.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.