Ариљске малинаре брину и цена и берачи
Ариље – Први зрели плодови беру се ових дана у ариљском малиногорју, центру српске производње малине, где она права берба тог воћа, с већим количинама, почиње крајем седмице.
Произвођачи кажу да је род прилично смањен, а квалитет солидан. Aли откупна цена овде још није истакнута, па је сви с пажњом очекују.
Но гласови о цени који стижу из севернијих малинарских рејона Србије овдашњим малинарима не годе: чују да се „црвено злато” тамо на почетку бербе откупљује од око 130 динара за килограм, што је испод њихових очекивања.
Берба у ариљском крају пре две године почела је уз откупну цену од 200 динара, лане је почела од 150 па брзо изгурала на 220, а од ове сезоне макар слично су очекивали. Тим пре, кажу, што је извесно да ће малина бити мање у малињацима.
– Брине нас што се у Шапцу и другим подручјима плаћа само 120 и 130 динара. То ни трошкове не покрива, јер је произвођачка цена килограма малине један евро и осам центи. Према подацима стручњака из чачанског Института род је подбацио најмање за трећину. Ипак, надамо се бољој откупној цени, очекујем разговор са министром пољопривреде Браниславом Недимовићем, јединим министром пољопривреде, последњих година, који се озбиљно заузео за ову проблематику – каже за наш лист малинар Драган Богдановић, председник „Виламет спаса”, асоцијације малинарских удружења из ивањичког, пожешког, драгачевског и ариљског краја.
Он истиче да недостаје берача, сезонске радне снаге без које је малинарска производња отежана. Огласима „Потребни берачи малина” облепљене су све вароши овог краја.
– Процењујемо да недостаје можда и више хиљада берача. Проблем се јавио јер је мање сезонаца који су нам традиционално долазили из јужне Србије, Прибоја и Пријепоља. Берачима плаћамо дневницу од 1.800 до 2.000 динара, дајемо три оброка и преноћиште, али одзив је слабији. Они из околних општина који би да беру али неће смештај и храну траже дневницу од 3.000 до 3.500 динара – додаје Богдановић.
Да се у западној Србији целог пролећа водила љута битка за малину и њен род у неповољним временским условима, подсећа Божо Јоковић, председник ариљског малинарског удружења „Еко воће”.
– Снег у пролеће, позни мразеви, град и друго, утицали су да плодова одавно не буде мање у малињацима. Управо Ариље као центар српске производње и овај западни део Србије имају највећи подбачај кад је реч о количинама. А сада треба да се боримо и са откупљивачима око цене. У северним крајевима плаћају од 130 у Шапцу до 150 динара у Панчеву, то је очајна цена. Она овде мора бити већа и пратити овај недостатак малине – казао нам је Јоковић путујући у Београд на састанак мешовите радне групе која одлучује о малини.
А шта са недостатком берача, питамо председника удружења „Еко воће”:
– То је ипак мањи проблем. Можда берача и буде довољно, али сигурно неће бити довољно малине за брање – одговара он.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
