Балкану треба 25 година да достигне ЕУ

ПРАГ - Земље Западног Балкана сиромашније су него што су биле пре 30 година због чега ће им требати најмање 25 година да стигну ЕУ и због тога је Немачка предложила план „берлин процес плус”, каже за Слободну Европу директор пројекта за Балкан на Европском институту ЦИФЕ у Ници и члан Саветодавне групе за јавне политике Балкан у Европи (БиЕПАГ) Тобијас Флесенкемпер.

Он додаје да је још увек све само на нивоу идеје.

„Још ништа нисмо чули конкретно око фондова, чак нема ни правног механизма. Све је још увек на нивоу идеја”, објаснио је он.

„Међутим, знамо које су потребе региона и њихово испуњавање не зависи само од новца. Једна од препрека за његов развој је огроман дефицит у трговини са ЕУ. Од 2006. он је нарастао на 98 милијарди евра. То значи да су успостављени такви односи тако да европске земље могу да извозе на Западни Балкан, док економије држава регије нису оспособљене за значајнији извоз на тржиште ЕУ”, каже он.

Додаје да је пропуштена је прилика да се изгради и разграната инфраструктура.

„Железничка и мрежа аутопутева прилично заостаје за европским стандардима. Не чини се да ће се ЕУ брзо ангажовати као што то чине остали актери. Постоје планови, али неопходни новац споро пристиже”, каже Флесенкемпер.

Према његовим речима, осим инфраструктуре, битно је и образовање.

„Као што знате, квалитет образовања је опао у последњих 40-так година, упркос све већег броја приватних школа и универзитета. Њихова структура и квалитет нису прилагођени потребама економије. Већина грађана тражи посао у јавном сектору или настоји да оде у иностранство”, истиче он.

Он, такође, упозорава, да „владајуће гарнитуре на Балкану могу и сада да злоупотребљавају фондове који су тек у најави за јачање своје позиције”.

„Због тога је Габријел (шеф немачке дипломатије) и потенцирао да новац иде директно грађанима и цивилном друштву. Наиме, средства из европских предприступних фондова се дистрибуирају преко балканских држава”, објашњава Флесенкемпер.

Међутим, има разлога за сумњу како ће се ова иницијатива реализовати, наводи Флесенкемпер и подсећа на искуство са Пактом стабилности који је покренут пре скоро 20 година на сличан начин да би обезбедио фондове, али који није дао богзна какве резултате због бирократизма и спорости.

Други проблем је како каже Флесенкемпер, тај што постоји механизам претприступне помоћи који треба преиспитати у следећем циклусу од 2020. године, а трећи је брзина.

„За успостављање новог механизма је потребно време. Европљани нису познати по брзини у реализовању оваквих иницијатива, док су остали експедитивнији”, истиче Флесенкемпер и додаје да је питање је да ли ће немачка иницијатива брзо заживети.

На констатацију да се на Балкану сматра да би „Берлин процес плус” могао да же послужи као замена за пуноправно чланство у ЕУ, имајући у виду замор од проширења на старом континенту, Флесенкемпер одговара да је проблем са Балканом вишеструки.

Према Флесенкемперовим речима, земље региона су већ прилично интегрисане у европску структуру.

„Све имају трговинске споразуме са ЕУ. Такође, оне су инволвиране у ваздушни саобраћај са мноштво повезаних летова, део су европске енергетске заједнице... Недостаје интеграција на политичком плану, тачније, поставља се питање да ли је и када ће политички систем сваке од земаља регије бити довољно кредибилан да испуни обећања и квалификује се за чланство у ЕУ. И ове године се показало да ниво демократије у њима није на европском”, рекао је Флесенкемпер.

Он каже да ЕУ настоји да смањи економско заостајање Балкана, али и напомиње да чланство у ЕУ не значи и да је достигнут ниво Уније, преноси Б92.

„Дакле, није кључно питање да ли ће балканске земље постати формално чланице ЕУ, већ пристизање европског економског нивоа. Зато је Габријел казао да треба сада инвестирати у стратешке секторе, како би регион могао да смањује јаз. Такође, чланство не значи аутоматски да сте достигли европски просек. Неке земље су успеле, а друге, попут Хрватске, нису”, закључује он. (Танјуг)