Balkanu treba 25 godina da dostigne EU

PRAG - Zemlje Zapadnog Balkana siromašnije su nego što su bile pre 30 godina zbog čega će im trebati najmanje 25 godina da stignu EU i zbog toga je Nemačka predložila plan „berlin proces plus”, kaže za Slobodnu Evropu direktor projekta za Balkan na Evropskom institutu CIFE u Nici i član Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) Tobijas Flesenkemper.

On dodaje da je još uvek sve samo na nivou ideje.

„Još ništa nismo čuli konkretno oko fondova, čak nema ni pravnog mehanizma. Sve je još uvek na nivou ideja”, objasnio je on.

„Međutim, znamo koje su potrebe regiona i njihovo ispunjavanje ne zavisi samo od novca. Jedna od prepreka za njegov razvoj je ogroman deficit u trgovini sa EU. Od 2006. on je narastao na 98 milijardi evra. To znači da su uspostavljeni takvi odnosi tako da evropske zemlje mogu da izvoze na Zapadni Balkan, dok ekonomije država regije nisu osposobljene za značajniji izvoz na tržište EU”, kaže on.

Dodaje da je propuštena je prilika da se izgradi i razgranata infrastruktura.

„Železnička i mreža autoputeva prilično zaostaje za evropskim standardima. Ne čini se da će se EU brzo angažovati kao što to čine ostali akteri. Postoje planovi, ali neophodni novac sporo pristiže”, kaže Flesenkemper.

Prema njegovim rečima, osim infrastrukture, bitno je i obrazovanje.

„Kao što znate, kvalitet obrazovanja je opao u poslednjih 40-tak godina, uprkos sve većeg broja privatnih škola i univerziteta. Njihova struktura i kvalitet nisu prilagođeni potrebama ekonomije. Većina građana traži posao u javnom sektoru ili nastoji da ode u inostranstvo”, ističe on.

On, takođe, upozorava, da „vladajuće garniture na Balkanu mogu i sada da zloupotrebljavaju fondove koji su tek u najavi za jačanje svoje pozicije”.

„Zbog toga je Gabrijel (šef nemačke diplomatije) i potencirao da novac ide direktno građanima i civilnom društvu. Naime, sredstva iz evropskih predpristupnih fondova se distribuiraju preko balkanskih država”, objašnjava Flesenkemper.

Međutim, ima razloga za sumnju kako će se ova inicijativa realizovati, navodi Flesenkemper i podseća na iskustvo sa Paktom stabilnosti koji je pokrenut pre skoro 20 godina na sličan način da bi obezbedio fondove, ali koji nije dao bogzna kakve rezultate zbog birokratizma i sporosti.

Drugi problem je kako kaže Flesenkemper, taj što postoji mehanizam pretpristupne pomoći koji treba preispitati u sledećem ciklusu od 2020. godine, a treći je brzina.

„Za uspostavljanje novog mehanizma je potrebno vreme. Evropljani nisu poznati po brzini u realizovanju ovakvih inicijativa, dok su ostali ekspeditivniji”, ističe Flesenkemper i dodaje da je pitanje je da li će nemačka inicijativa brzo zaživeti.

Na konstataciju da se na Balkanu smatra da bi „Berlin proces plus” mogao da že posluži kao zamena za punopravno članstvo u EU, imajući u vidu zamor od proširenja na starom kontinentu, Flesenkemper odgovara da je problem sa Balkanom višestruki.

Prema Flesenkemperovim rečima, zemlje regiona su već prilično integrisane u evropsku strukturu.

„Sve imaju trgovinske sporazume sa EU. Takođe, one su involvirane u vazdušni saobraćaj sa mnoštvo povezanih letova, deo su evropske energetske zajednice... Nedostaje integracija na političkom planu, tačnije, postavlja se pitanje da li je i kada će politički sistem svake od zemalja regije biti dovoljno kredibilan da ispuni obećanja i kvalifikuje se za članstvo u EU. I ove godine se pokazalo da nivo demokratije u njima nije na evropskom”, rekao je Flesenkemper.

On kaže da EU nastoji da smanji ekonomsko zaostajanje Balkana, ali i napominje da članstvo u EU ne znači i da je dostignut nivo Unije, prenosi B92.

„Dakle, nije ključno pitanje da li će balkanske zemlje postati formalno članice EU, već pristizanje evropskog ekonomskog nivoa. Zato je Gabrijel kazao da treba sada investirati u strateške sektore, kako bi region mogao da smanjuje jaz. Takođe, članstvo ne znači automatski da ste dostigli evropski prosek. Neke zemlje su uspele, a druge, poput Hrvatske, nisu”, zaključuje on. (Tanjug)