Вујовић: Реформе морају да буду завршене

У првом реду седео је и Бранко Милановић, један од најцењенијих домаћих економиста и светски признати експерт за тему глобалне неједнакости. Професор је на Универзитету Њујорк, a од 1991. до 2013. године радио је као водећи економиста у истраживачком одељењу Светске банке. Oд 2014. је виши научни сарадник у Луксембуршком центру за проучавање прихода. Његову књигу „Они који имају и они који немају“ магазин „Глобалист“ је 2011. прогласио књигом године, а рецензију за његово последње дело „Глобална неједнакост” написао је нобеловац Џозеф Штиглиц. Милановић данас пише за водеће светске економске часописе, а у четвртак је, пред више од 180 професора из 16 земаља, поделио и нека своја сећања за зграду у Каменичкој улици број шест.

– Мој први чланак пре 37 година објавио је Иван Вујачић у „Гласу економиста Југославије” – присетио се Милановић.

Од тог времена до данас много тога се у Србији променило.

– Сматрало се да су и комунизам и капитализам два идеална система – повукао је временску паралелу Милановић.

Заједничка лоша последица и једног и дугог система је раст неједнакости, додао је Милановић. Баш као и у остатку света, неједнакост је порасла и у Србији, али она још нема толике размере као у неким бившим земљама СССР-а, на пример.

– Према методологији Евростата, званичне статистике Европске уније, неједнакост је највећа у Србији и Македонији. Према методологији званичне статистике Србија је у просеку региона, када је о неједнакости реч. Ја сам ближи овој другој оцени, јер методологија ЕУ не узима у обзир натуралну потрошњу – каже Милановић.

Раније је, током презентације истакао да су у периоду од 1988. до 2008. године најбоље прошли средња класа у Кини и један одсто најбогатијих људи на свету. Јер је њихов доходак током те две деценије највише порастао. Према Милановићевим истраживањима, најгоре је прошла средња класа у Америци, чији доходак је стагнирао током тих 20 година. Истовремено доходак најсиромашнијих грађана на глобалном нивоу је у истом периоду порастао за око 15 одсто.

– Кина је земља која је најзаслужнија за глобално смањење сиромаштва. Чак 92 одсто глобалног смањења неједнакости постигнуто је захваљујући брзом расту ове земље – рекао је Милановић.

Реформе у Србији, како каже, не може да коментарише, али оно што је чуо од министра финансија Душана Вујовића, звучи импресивно.

Вујовић је претходно за говорницом истакао како су 2014. године отпори реформама били велики, јер се у Србији често „сања о социјализму и мисли се да је могућ живот у прошлости”. Притом се превиђа, колики дуг је акумулиран као последица вођења такве политике.

– Пресудно је да данас људи схвате да започете реформе морају да се заврше. Србија се налази у једном аутомобилу који се креће узбрдо по клизавом терену и ако стане поново ће брзо сићи на дно и мораће све из почетка да ради. Нову владу очекује наставак реформи које неће бити ни мало лаке од оних које смо имали до сада. Чекају нас тешке структурне реформе у јавним предузећима, у остатку државног сектора који још увек има нерешена питања у неким великим предузећима, као и наставак реформе јавне управе и целог јавног сектора, а очекује нас и превазилажење оних отпора које смо давно идентификовали у дефинисању спровођења реформи – рекао је Вујовић.

Он је нагласио да Србија има много бољи људски потенцијал него што се то признаје и препознаје и да има јако много успешних и паметних људи.

„То што студенти бирају данас да своју каријеру започињу или настављају у иностранству, њихов је одговор на реалне ситуације у овој земљи. Оног момента када за њих буде овде шанса они ће остајати или ће се враћати. Свет је глобално село и сви ће наћи место тамо где га налазе”, рекао је Вујовић.

Резултат је много бољи од плана

Говорећи о најављеном повећању плата и пензија, министар финансија Душан Вујовић је рекао да је смањење пореских оптерећења потпуно реално на средњи рок, али су те изјаве „политички инспирисане на кратак рок”.

Анализе о томе још нису рађене и то ће бити посао нове владе, додао је.

Истакао је да је закључно са мајем резултат у буџету за 71 милијарду бољи од плана. Од тога је 44 милијарде на приходној, а 27 на расходној страни државне касе.