Курдски референдум изазвао узбуну

„Имам задовољство да саопштим да ће се референдум о независности Курдистана одржати у понедељак 25. септембра 2017”, изјавио је Масуд Барзани, председник курдске аутономне области на северу Ирака. Већ је формулисано и питање на које ће одговарати око пет милиона припадника тог народа колико их битише на тим просторима: „Да ли желите независни Курдистан?” Резултат изјашњавања није тешко погодити.

У Ербилу, административном центру курдске аутономије, покушавају да умире противнике ове иницијативе. „То аутоматски неће значити стварање независне државе. Ми на тај начин желимо да ојачамо позиције у преговорима о својим правима са централном владом у Багдаду”, објашњавају Курди који су, уз подршку Америке, 2005. године стекли висок степен аутономије јер су се у другом заливском рату борили на истој страни – против режима Садама Хусеина. Њихови војници „пешмерге” одиграли су значајну улогу и у заустављању разорног похода џихадиста „Исламске државе” на Ирак и Сирију. Озбиљнији проблеми на релацији Ербил–Багдад почели су да се јављају оног часа када су Курди одлучили да самостално извозе нафту која се вади на њиховој територији. У централној влади кажу да то није у складу са ирачким уставом, да Курди немају право да склапају међународне уговоре.

Одлука о плебисциту, иако је дуже време најављивана, одјекнула је као бомба у региону у коме се деценијама пуца, броје мртви, лутају непрегледне реке избеглица. „Само нам је још то требало”, кажу у Багдаду, који месецима води одсудну битку за ослобађање Мосула, другог по величини града, који је главно упориште џихадиста у коме су прогласили калифат.

„Ниједна страна сама не може да одлучује о судбини наше земље. Ирак је уставна, демократска и суверена федерална држава. Свака одлука мора бити заснована на уставу земље. Влада одбацује иницијативу Курда”, истичу у централној влади.

И у Техерану су против одржавања курдског референдума. „Ми принципијелно подржавамо територијални  интегритет Ирака. Једностране одлуке и потези могу само да доведу до нових проблема”, истакао је представник иранског МИП-а, пренели су медији у Истанбулу.

Оштро су реаговали и у Анкари која деценијама у источној Анадолији и на северу Ирака води борбу против „курдских терориста”, припадника Радничке партије Курдистана (ПКК). „Одлука Курда је тешка грешка која ће отворити нове проблеме у региону. Територијални интегритет Ирака и политичко јединство те земље су фундаментални принципи које подржава Турска и које ће бранити”, истакнуто је у саопштењу МИП-а. У Турској позивају Курде да још једном размисле и преиспитају своју одлуку, пошто ће она донети још већу нестабилност и метеж на Блиском истоку.

У Анкари се очевидно страхује од ланчане реакције Курда који живе у Анадолији, Ирану и Сирији јер би и они – као и њихови сународници у Ираку – могли да покушају да остваре вековни сан – да створе независни и уједињени Курдистан. То је један од најстаријих народа на тим просторима, који има вековну историју, културу, језик и обичаје, али због игре моћника никада није имао своју државу. Присилно  раштркани у четири земље ту сада живи око 25 милиона Курда, дакле била би то, после Ирана и Турске, највећа држава у региону.

Огласила се и Бела кућа. „САД подржавају уједињени, федерални, стабилни и демократски Ирак”, кратко је изјавио портпарол Стејт департмента.

У Берлину су нагласили да подржавају Ирак у садашњим границама. „Када се неко у том региону игра са идејом о промени граница насупрот вољи других или се игра са идејом о стварању нове државе, тај се у суштини игра са ватром”, истакао је представник за медије немачког МИП-а.

Сада су очи упрте у Вашингтон који последњих година има развијене односе и сарадњу и са Багдадом и са са ирачким Курдима. Бела кућа највероватније неће дозволити нови поремећај односа снага у том подручју, јер би то, како се процењује, изазвало нове сукобе у иначе немирном  Блиском истоку пошто у овом часу није јасно ком царству би се у том случају приклонили Курди који су вековима, све до данашњих дана били жртве закулисних игара и прогона разних моћника.