Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Курдски референдум изазвао узбуну

У Багдаду, Анкари, Техерану упозоравају да би стварање независног Курдистана у Ираку било доливање уља на ватру немирног Блиског истока
Курдски референдум изазвао узбуну
Курдски борци у Ираку (Фото Ројтерс)

Одлука ирачких Курда да закажу референдум о независности Курдистана изазвала је велику забринутост у региону и у Вашингтону и Берлину.

То је доливање уља на ватру која већ годинама пламти на немирном Блиском истоку који на (не)срећу тамошњих грађана плива на петролеју о који се сви отимају.

„Имам задовољство да саопштим да ће се референдум о независности Курдистана одржати у понедељак 25. септембра 2017”, изјавио је Масуд Барзани, председник курдске аутономне области на северу Ирака. Већ је формулисано и питање на које ће одговарати око пет милиона припадника тог народа колико их битише на тим просторима: „Да ли желите независни Курдистан?” Резултат изјашњавања није тешко погодити.

У Ербилу, административном центру курдске аутономије, покушавају да умире противнике ове иницијативе. „То аутоматски неће значити стварање независне државе. Ми на тај начин желимо да ојачамо позиције у преговорима о својим правима са централном владом у Багдаду”, објашњавају Курди који су, уз подршку Америке, 2005. године стекли висок степен аутономије јер су се у другом заливском рату борили на истој страни – против режима Садама Хусеина. Њихови војници „пешмерге” одиграли су значајну улогу и у заустављању разорног похода џихадиста „Исламске државе” на Ирак и Сирију. Озбиљнији проблеми на релацији Ербил–Багдад почели су да се јављају оног часа када су Курди одлучили да самостално извозе нафту која се вади на њиховој територији. У централној влади кажу да то није у складу са ирачким уставом, да Курди немају право да склапају међународне уговоре.

Одлука о плебисциту, иако је дуже време најављивана, одјекнула је као бомба у региону у коме се деценијама пуца, броје мртви, лутају непрегледне реке избеглица. „Само нам је још то требало”, кажу у Багдаду, који месецима води одсудну битку за ослобађање Мосула, другог по величини града, који је главно упориште џихадиста у коме су прогласили калифат.

„Ниједна страна сама не може да одлучује о судбини наше земље. Ирак је уставна, демократска и суверена федерална држава. Свака одлука мора бити заснована на уставу земље. Влада одбацује иницијативу Курда”, истичу у централној влади.

И у Техерану су против одржавања курдског референдума. „Ми принципијелно подржавамо територијални  интегритет Ирака. Једностране одлуке и потези могу само да доведу до нових проблема”, истакао је представник иранског МИП-а, пренели су медији у Истанбулу.

Оштро су реаговали и у Анкари која деценијама у источној Анадолији и на северу Ирака води борбу против „курдских терориста”, припадника Радничке партије Курдистана (ПКК). „Одлука Курда је тешка грешка која ће отворити нове проблеме у региону. Територијални интегритет Ирака и политичко јединство те земље су фундаментални принципи које подржава Турска и које ће бранити”, истакнуто је у саопштењу МИП-а. У Турској позивају Курде да још једном размисле и преиспитају своју одлуку, пошто ће она донети још већу нестабилност и метеж на Блиском истоку.

У Анкари се очевидно страхује од ланчане реакције Курда који живе у Анадолији, Ирану и Сирији јер би и они – као и њихови сународници у Ираку – могли да покушају да остваре вековни сан – да створе независни и уједињени Курдистан. То је један од најстаријих народа на тим просторима, који има вековну историју, културу, језик и обичаје, али због игре моћника никада није имао своју државу. Присилно  раштркани у четири земље ту сада живи око 25 милиона Курда, дакле била би то, после Ирана и Турске, највећа држава у региону.

Огласила се и Бела кућа. „САД подржавају уједињени, федерални, стабилни и демократски Ирак”, кратко је изјавио портпарол Стејт департмента.

У Берлину су нагласили да подржавају Ирак у садашњим границама. „Када се неко у том региону игра са идејом о промени граница насупрот вољи других или се игра са идејом о стварању нове државе, тај се у суштини игра са ватром”, истакао је представник за медије немачког МИП-а.

Сада су очи упрте у Вашингтон који последњих година има развијене односе и сарадњу и са Багдадом и са са ирачким Курдима. Бела кућа највероватније неће дозволити нови поремећај односа снага у том подручју, јер би то, како се процењује, изазвало нове сукобе у иначе немирном  Блиском истоку пошто у овом часу није јасно ком царству би се у том случају приклонили Курди који су вековима, све до данашњих дана били жртве закулисних игара и прогона разних моћника.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SLOBODAN MIKAVICA
Zasto uzbunu , tako mnogobrojan narod nema svoju drzavu.?Samo u Turskoj, clanici Nato pakta, tj zemala prava coveka ima ih oko 7 miliona a nemaju sva prava, koaliko znam nemaju svoje skole, univerzitet, casopise itd.
Zoran Matejić
Sramota je za covecanstvo da jedan narod, Kurdi, nemaju svoju drzavu. Jos je veca sramota da na danasnjem nivou civilizacije ne postoji jasan, jedinstven kriterijum sta je to narod, sta nacija a sta drzava (i ko ima pravo na sta, po tim kriterijumima). Ovako svaka grupa moze da bude sta im se prohte, samo im treba patronat jakih (pa tako i muslimani mogu da budu narod, po Titovom komunistickom Ustavu iz 1974. godine)... Kada Organizacija ujedinjenih nacija nebi bila marionetska ustanova, upravo bi time mogla (ne politicki, vec naucno) da se bavi u cilju pravednog, normalnog sveta i mira. A dominantni, zapadni svet na celu sa Sjedinjenim Americkim Drzavama i njihovim isturenim odeljenjem Nemackom, utopljen u svojim lazima, neka se duboko zabrinjava. U nekoj buducnosti ce se i cuditi!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.