Kurdski referendum izazvao uzbunu

„Imam zadovoljstvo da saopštim da će se referendum o nezavisnosti Kurdistana održati u ponedeljak 25. septembra 2017”, izjavio je Masud Barzani, predsednik kurdske autonomne oblasti na severu Iraka. Već je formulisano i pitanje na koje će odgovarati oko pet miliona pripadnika tog naroda koliko ih bitiše na tim prostorima: „Da li želite nezavisni Kurdistan?” Rezultat izjašnjavanja nije teško pogoditi.

U Erbilu, administrativnom centru kurdske autonomije, pokušavaju da umire protivnike ove inicijative. „To automatski neće značiti stvaranje nezavisne države. Mi na taj način želimo da ojačamo pozicije u pregovorima o svojim pravima sa centralnom vladom u Bagdadu”, objašnjavaju Kurdi koji su, uz podršku Amerike, 2005. godine stekli visok stepen autonomije jer su se u drugom zalivskom ratu borili na istoj strani – protiv režima Sadama Huseina. Njihovi vojnici „pešmerge” odigrali su značajnu ulogu i u zaustavljanju razornog pohoda džihadista „Islamske države” na Irak i Siriju. Ozbiljniji problemi na relaciji Erbil–Bagdad počeli su da se javljaju onog časa kada su Kurdi odlučili da samostalno izvoze naftu koja se vadi na njihovoj teritoriji. U centralnoj vladi kažu da to nije u skladu sa iračkim ustavom, da Kurdi nemaju pravo da sklapaju međunarodne ugovore.

Odluka o plebiscitu, iako je duže vreme najavljivana, odjeknula je kao bomba u regionu u kome se decenijama puca, broje mrtvi, lutaju nepregledne reke izbeglica. „Samo nam je još to trebalo”, kažu u Bagdadu, koji mesecima vodi odsudnu bitku za oslobađanje Mosula, drugog po veličini grada, koji je glavno uporište džihadista u kome su proglasili kalifat.

„Nijedna strana sama ne može da odlučuje o sudbini naše zemlje. Irak je ustavna, demokratska i suverena federalna država. Svaka odluka mora biti zasnovana na ustavu zemlje. Vlada odbacuje inicijativu Kurda”, ističu u centralnoj vladi.

I u Teheranu su protiv održavanja kurdskog referenduma. „Mi principijelno podržavamo teritorijalni  integritet Iraka. Jednostrane odluke i potezi mogu samo da dovedu do novih problema”, istakao je predstavnik iranskog MIP-a, preneli su mediji u Istanbulu.

Oštro su reagovali i u Ankari koja decenijama u istočnoj Anadoliji i na severu Iraka vodi borbu protiv „kurdskih terorista”, pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK). „Odluka Kurda je teška greška koja će otvoriti nove probleme u regionu. Teritorijalni integritet Iraka i političko jedinstvo te zemlje su fundamentalni principi koje podržava Turska i koje će braniti”, istaknuto je u saopštenju MIP-a. U Turskoj pozivaju Kurde da još jednom razmisle i preispitaju svoju odluku, pošto će ona doneti još veću nestabilnost i metež na Bliskom istoku.

U Ankari se očevidno strahuje od lančane reakcije Kurda koji žive u Anadoliji, Iranu i Siriji jer bi i oni – kao i njihovi sunarodnici u Iraku – mogli da pokušaju da ostvare vekovni san – da stvore nezavisni i ujedinjeni Kurdistan. To je jedan od najstarijih naroda na tim prostorima, koji ima vekovnu istoriju, kulturu, jezik i običaje, ali zbog igre moćnika nikada nije imao svoju državu. Prisilno  raštrkani u četiri zemlje tu sada živi oko 25 miliona Kurda, dakle bila bi to, posle Irana i Turske, najveća država u regionu.

Oglasila se i Bela kuća. „SAD podržavaju ujedinjeni, federalni, stabilni i demokratski Irak”, kratko je izjavio portparol Stejt departmenta.

U Berlinu su naglasili da podržavaju Irak u sadašnjim granicama. „Kada se neko u tom regionu igra sa idejom o promeni granica nasuprot volji drugih ili se igra sa idejom o stvaranju nove države, taj se u suštini igra sa vatrom”, istakao je predstavnik za medije nemačkog MIP-a.

Sada su oči uprte u Vašington koji poslednjih godina ima razvijene odnose i saradnju i sa Bagdadom i sa sa iračkim Kurdima. Bela kuća najverovatnije neće dozvoliti novi poremećaj odnosa snaga u tom području, jer bi to, kako se procenjuje, izazvalo nove sukobe u inače nemirnom  Bliskom istoku pošto u ovom času nije jasno kom carstvu bi se u tom slučaju priklonili Kurdi koji su vekovima, sve do današnjih dana bili žrtve zakulisnih igara i progona raznih moćnika.