Људи су постали копије телевизијске слике

Дело за које је ауторка Елфрида Јелинек добила Несторову награду за најбољу драму на немачком језику за 2016. годину превела је Јелена Костић Томовић.

– Док у познатом миту Орфеј читаво време пева, Еуридика не говори. Код Елфриде Јелинек Еуридика говори све време, а Орфеј пева преко саундтрека. Ауторка и у овом случају расправља о односу мушкарца и жене, али причу уздиже и на додатни ниво проговоривши о савременом друштву у којем се телевизија, медији и естрада налазе на врху, а онај ко има памети, неки филозоф, песник као што је Еуридика, не добија шансу. Комад је ангажован, његов језик је права унутрашња реалност у којем Еуридика излази из мита који познајемо и гради савремену слику света жене у времену у којем живимо, каже Ивана Вујић и закључује како је, нажалост, слика наше стварности – Елфридина констатација: „Ми стално говоримо шта није добро, али ништа не чинимо да се било шта промени”.   

– Еуридика код Елфриде Јелинек, попут Еуридике код Рилкеа, остаје у Хаду иако то није њен пораз већ је то остварење њене слободе. Само што су све те велике дворане, стадиони само поља за разигравање мука овога света, бола и грешака. Направити све те хале у којима ће се јако много зарађивати, обртати велики новац, с једне стране, са друге тим новцем правити ратове.

Елфрида Јелинек оспоравана је због политичких ставова које је износила у јавности, али и у својим књижевним делима. Истовремено је значајан реформатор немачког позоришта, а неспорна је и уметничка вредност њених дела која по оригиналности стила и језичког експериментисања спадају у сам врх светске драмске књижевности.

– Она је изузетна личност која тврди да смо сви ми постали копије телевизијске слике. Она ретко излази из свог дома, али стално гледа телевизију, анализира те копије, слике и покушава врло мудро да прави своје драмско ткање. Елфрида без зазора говори да су људи своје доживљаје данас продали скупо или јефтино да би сами постали догађај. Ми бежимо у догађаје свих врста, продаћемо све што имамо по сваку цену и живећемо у догађају, примећује наша саговорница.

Елфрида се не мири! Данас сви ми ћутимо, наглашава Ивана Вујић. Редитељка за наш лист каже како смо сви полако огуглали на бол око нас. „Данас седимо, удобно лежимо на својим креветима, а испод је бол и патња. Човек ипак мора томе да се супротстави. Толика количина бола и патње мора да престане или да се пронађе узрок томе, а не да то буду само дневни догађаји, као што је нека добра шминка: специјалне трепавице, крема за тело, сунце. Манчестерска несрећа је трагедија овог света, више не можете да живите мирно већ сте стално у страху, а у страху сте зато јер је капитал завладао светом. То је свет који је изгубио свој компас, свет естраде, забаве, великих хала… Живимо сувише лагано, не боримо се, не окупљамо се у групе. Ето зашто је завладала естрада, зашто је данас новац постао звезда”.

Елфрида Јелинек је добила Нобелову награду за књижевност 2004. године. Одличан је познавалац светске литературе, преводилац, завршила је два одсека музичке академије… Позната је и њена неуротична веза са ауторитарном мајком, да јој је део породице страдао у концентрационом логору што је код Елфриде изазвало радикалне последице: прекид студија, психијатријски третман. Ипак, иако затворена и наизглед непокретна она жели да делује на цивилизацију, односно не жели да стоји по страни.

– Елфрида има иронију према свим стварима, овога пута налази иронију према Орфеју, највећем љубавнику свих времена поред Ромеа. Ауторка поставља питање да ли Орфеј заиста толико воли Еуридику или она њему треба да би га обожавала и да би му била пратиља. Да ли ми заиста умемо да волимо или су то само лажи и лични интереси? Шта је то и где смо? Какву врсту љубави можемо успоставити у данашњем свету у којем смо ми копије телевизијске слике?– каже Ивана Вујић која ће у представи „Сенка, Еуридика говори” покушати да пронађе ове одговоре.