Арапски страх од економских имиграната

Наиме, „економски мигранти” из сиромашних и опасних земаља Азије и Африке прво су открили богате државе Залива као место на којем најзад могу бити безбедни и зарадити довољно за живот с перспективом. У Кувајту их, на пример, према Блумбергу, има готово трипут више него домаћег становништва, док их је у Катару, према информацијама које, осим медија, преноси и „Хјуман рајтс воч”, чак десет пута више. Тек са затварањем заливских земаља за јефтину радну снагу из иностранства они су се преусмерили ка Европи.

Као што данас хрле ка њој мада знају да неће наићи на беспрекорну добродошлицу, трчали су и у Залив упркос томе што се тамо морају подвргнути систему званом „кефала”. Радници на физичким пословима, резервисаним за већину придошлица, предају пасош послодавцу, који одлучује смеју ли путовати кући или променити фирму за коју раде.

То се, према мишљењу организација за људска права, сводило на полуропство и док је новца било. Откако је пад цена нафте испразнио касе заливских петромонархија, у којима већина индустријских сектора зависи од производње „црног злата” и ангажмана које на основу те зараде даје држава, „кефала” је и дословно заточила стране раднике. Оставши без плата, ускраћени за могућност да се макар врате кући, многи су у Саудијској Арабији морали чекати док њихове земље, попут Индије и Филипина, нису прошле године реаговале како би их избавиле. У децембру је Катар, на који је притисак међународне пажње био концентрисан због мукотрпних услова и за оне странце који граде стадионе и смештај за фудбалски мундијал 2022, најавио закон којим ће олакшати мигрантским радницима да промене послове и напусте земљу, јавила је тада Ал Џазира.

Из неких држава Залива стране раднике су сад почели да протерују. У фебруару је „Саудијска газета” јавила да је готово 40.000 Пакистанаца у претходна четири месеца депортовано из Саудијске Арабије, наводно због криминала и веза с терористима, али се нагађа да се влада у Ријаду напросто послужила изговором који европски десничари користе против дошљака са Блиског истока. Још око милион нерегистрованих страних радника саудијске власти су упозориле да морају отићи до краја јуна, пренео је „Њу Араб”.

Медији из региона су недавно јавили да су и саудијска министарства добила налог да све странце које за њих раде отпусте у наредне три године. Владарска кућа је најавила да ће привреду ослободити овисности о приходима од нафте. То значи и повећање броја послова у приватном сектору уместо да, као сада, око 66 одсто Саудијаца ради за државу, која је почела и да креше неке од субвенција којима је деценијама куповала социјални мир.

На социјалну правду се, међутим, позива Сафа ел Хашем, све популарнија посланица у парламенту Кувајта, државе која такође има план за преоријентацију привреде налик саудијском. Хашемова тражи да се страним радницима наметне порез на то што – ходају путевима. То је, ипак, ако се она пита, само алтернатива за начин на који би, идеално, требало поступити са свим сиромашним Египћанима, Сиријцима и Индијцима који у Кувајту поправљају напрсле цеви у купатилима или дају приватне часове деци. Ова некадашња банкарка и дипломац Харварда би, како је у априлу извештавао Блумберг, највише волела да све њих истера из Кувајта, једне од најбогатијих држава света. Баш као што би многи Британци избацили из земље чувене пољске водоинсталатере, који су постали симбол свих страних радника на Острву.