Arapski strah od ekonomskih imigranata

Naime, „ekonomski migranti” iz siromašnih i opasnih zemalja Azije i Afrike prvo su otkrili bogate države Zaliva kao mesto na kojem najzad mogu biti bezbedni i zaraditi dovoljno za život s perspektivom. U Kuvajtu ih, na primer, prema Blumbergu, ima gotovo triput više nego domaćeg stanovništva, dok ih je u Kataru, prema informacijama koje, osim medija, prenosi i „Hjuman rajts voč”, čak deset puta više. Tek sa zatvaranjem zalivskih zemalja za jeftinu radnu snagu iz inostranstva oni su se preusmerili ka Evropi.

Kao što danas hrle ka njoj mada znaju da neće naići na besprekornu dobrodošlicu, trčali su i u Zaliv uprkos tome što se tamo moraju podvrgnuti sistemu zvanom „kefala”. Radnici na fizičkim poslovima, rezervisanim za većinu pridošlica, predaju pasoš poslodavcu, koji odlučuje smeju li putovati kući ili promeniti firmu za koju rade.

To se, prema mišljenju organizacija za ljudska prava, svodilo na poluropstvo i dok je novca bilo. Otkako je pad cena nafte ispraznio kase zalivskih petromonarhija, u kojima većina industrijskih sektora zavisi od proizvodnje „crnog zlata” i angažmana koje na osnovu te zarade daje država, „kefala” je i doslovno zatočila strane radnike. Ostavši bez plata, uskraćeni za mogućnost da se makar vrate kući, mnogi su u Saudijskoj Arabiji morali čekati dok njihove zemlje, poput Indije i Filipina, nisu prošle godine reagovale kako bi ih izbavile. U decembru je Katar, na koji je pritisak međunarodne pažnje bio koncentrisan zbog mukotrpnih uslova i za one strance koji grade stadione i smeštaj za fudbalski mundijal 2022, najavio zakon kojim će olakšati migrantskim radnicima da promene poslove i napuste zemlju, javila je tada Al Džazira.

Iz nekih država Zaliva strane radnike su sad počeli da proteruju. U februaru je „Saudijska gazeta” javila da je gotovo 40.000 Pakistanaca u prethodna četiri meseca deportovano iz Saudijske Arabije, navodno zbog kriminala i veza s teroristima, ali se nagađa da se vlada u Rijadu naprosto poslužila izgovorom koji evropski desničari koriste protiv došljaka sa Bliskog istoka. Još oko milion neregistrovanih stranih radnika saudijske vlasti su upozorile da moraju otići do kraja juna, preneo je „Nju Arab”.

Mediji iz regiona su nedavno javili da su i saudijska ministarstva dobila nalog da sve strance koje za njih rade otpuste u naredne tri godine. Vladarska kuća je najavila da će privredu osloboditi ovisnosti o prihodima od nafte. To znači i povećanje broja poslova u privatnom sektoru umesto da, kao sada, oko 66 odsto Saudijaca radi za državu, koja je počela i da kreše neke od subvencija kojima je decenijama kupovala socijalni mir.

Na socijalnu pravdu se, međutim, poziva Safa el Hašem, sve popularnija poslanica u parlamentu Kuvajta, države koja takođe ima plan za preorijentaciju privrede nalik saudijskom. Hašemova traži da se stranim radnicima nametne porez na to što – hodaju putevima. To je, ipak, ako se ona pita, samo alternativa za način na koji bi, idealno, trebalo postupiti sa svim siromašnim Egipćanima, Sirijcima i Indijcima koji u Kuvajtu popravljaju naprsle cevi u kupatilima ili daju privatne časove deci. Ova nekadašnja bankarka i diplomac Harvarda bi, kako je u aprilu izveštavao Blumberg, najviše volela da sve njih istera iz Kuvajta, jedne od najbogatijih država sveta. Baš kao što bi mnogi Britanci izbacili iz zemlje čuvene poljske vodoinstalatere, koji su postali simbol svih stranih radnika na Ostrvu.