Изборна трка и на факултетима

На свим факултетима Београдског универзитета до 10. априла биће организовано гласање за чланове Студентског парламента, а на изборним листама наћи ће се кандидати који су редовни студенти и које су њихове колеге подржале одређеним бројем потписа. У Студентски парламент ући ће 42 представника академаца са свих факултета Универзитета у Београду, а њихов мандат трајаће годину дана, почевши од октобра ове године.

Расподела места у парламенту биће одређена на основу података о броју уписаних студената, па тако факултети са већим бројем академаца, као што су Економски, Правни и Филолошки факултет, имају три места, Медицински, Електротехнички, Пољопривредни, Факултет организационих наука и Филозофски факултет по два, а остали факултети по једно.

– Избори су непосредни, гласа се за појединачне кандидате, а на конститутивној седници у октобру парламент ће изгласати председника, потпредседника, као и студента проректора – објашњава Марко Милутиновић, студент проректор.

Академци који студирају по Болоњској декларацији су свесни да реформе на неким факултетима нису спроведене до краја и да имају доста мана, па Милутиновић сматра да ће управо због тога заинтересованост студената да одаберу праве делегате бити много већа него прошле године. Додатно ће их мотивисати и кампања коју кандидати спроводе на факултетима, делећи летке са својим програмом и циљевима за које ће се залагати, међу којима су готово обавезна два обећања: за старије студенте, решавање питања изједначавања права дипломираних и мастера, а за оне млађе утврђивање критеријума за упис у наредну годину студија.

– Тамо где је кампања боља и организованија, излазност је већа. Прошле године, на пример, на Пољопривредном факултету гласало је 1.000 студената, а велика излазност била је и на Правном и Факултету политичких наука. С друге стране, на појединим факултетима није чак било ни довољно пријављених кандидата за делегате парламента – рекао је Немања Петровић, председник Студентског парламента.

До октобра, када ће нови сазив парламента бити конституисан, изабрани делегати биће позивани на седнице садашњег парламента, како би се упознали са начином рада, али и изазовима, питањима и проблемима које треба решити.

– Они ће моћи да се прикључе некој од седам комисија парламента, јер оне још нису довољно развиле свој рад. Највећи изазови биће им, такође, питања којима смо се и ми бавили, као што су скупе школарине, изједначавање дипломираних и мастера, критеријуми за упис у наредну годину – упозорава Петровић.

Чланови Студентске уније Србије учествују на изборима за студентски парламент свих универзитета, као и појединачних факултета. Свако од њих има право да покреће иницијативе, питања и проблеме и заступа став Студентске уније у парламенту.

– Од оснивања парламента енергично се боримо да ово студентско тело буде ван утицаја политике и да не постане инструмент политичких партија – каже Милица Поповић, председавајућа Студентске уније Србије. Такође, она истиче да ће за њихову организацију једно од главних питања бити изједначавање права дипломираних и мастера.

Предизборна кампања, промовисање кандидата и учествовање у раду Студентског парламента Универзитета нису предмет интересовања Удружења студената Правног факултета „Номоканон”. Они наглашавају да сарађују са студентским организацијама и парламентом када су у питању заједнички интереси свих студената, као што је организовање митинга против независности Косова или пружање подршке колегама са Приштинског универзитета.

– Не бавимо се радом Студентског парламента, јер тамо седе људи који желе да зарађују од екскурзија и који су окренути остваривању личних интереса. Наши чланови који то желе могу да се кандидују на изборима за парламент, али ми као организација не учествујемо у томе – каже Срђан Ного, члан управног одбора „Номоканона”.

Његов колега Немања Петровић, с друге стране, одговара да се парламент на седницама није бавио питањем студентских екскурзија и да они нису профитабилна организација, као и да немају свој рачун у банци.