Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Судар Амнести интернешенел и Анкаре

Борци за људска права тврде да се у Турској грађани прогоне на основу магловитих доказа, али влада одбија да укине ванредно стање које је на снази већ једанаест месеци
Судар Амнести интернешенел и Анкаре
Таип Ердоган: Ванредно стање до даљњег (Фото Ројтерс/Јасин Булбул)

У Амнести интернешенел (АИ), познатој међународној групи која се бори за људска права и слободе, кажу да се у Турској после покушаја војног удара не поштује владавина права. Осумњичени не добијају конкретне доказе због чега су притворени или суспендовани с посла сем уопштене и магловите оптужнице да су били повезани са „терористичком организацијом”, то јест имамом Фетулахом Гуленом који је наводно повлачио конце иза неуспелог пуча у јулу прошле године.

Амнести интернешенел је разговарао са 60 осумњичених грађана, представницима синдиката и невладиних организација о прогонима после увођења ванредног стања које је још на снази.

У специјалном извештају „Не назире се крај прогонима” истиче се да потуцања грађана почињу оног часа када њихово име, без упозорења и конкретних доказа, осване на црној листи у Службеној газети.

У Анкари су узвратили жестоко: полиција је притворила шефа АИ за Турску Танера Клича и групу адвоката под оптужбом да су сарађивали са „Гуленовим терористима”. „Ово је поражавајући потез турских власти који потврђује њихову самовољу и примену силе”, истакли су у тој групи.

У влади се засад не осврћу на критике које стижу са свих страна због продуживања ванредног стања и кршења људских права. Напротив, у Анкари као да још не размишљају да ставе ван снаге ту меру која је уведена пре скоро годину дана.

„Како можете да тражите да се укине ванредно стање? Та мера ће још остати на снази. До када? Па све док у земљи не обезбедимо мир и просперитет”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган, одговарајући на захтеве опозиције да се укине ванредно стање које је од првог дана предмет спорења и полемика.

Ванредно стање је уведено 19. јула прошле године, само неколико дана после неуспелог војног пуча у коме је страдало 248 грађана док је више од две хиљаде рањено. Та мера је досад три пута продужавана и како изгледа неће бити тако брзо стављена ван снаге иако је због тога влада у Анкари на удару критика и у Европској унији и Вашингтону.

У Турској већ једанаест месеци нема дана, а да медији не објаве саопштења о новим хапшењима и суспензији грађана који су доведени у везу са пучистима. Из државних служби досад је избачено више од сто хиљада људи међу којима су 33.000 наставника, учитеља и запослених у просвети, 24.000 полицајаца, осам хиљада војних официра, четири хиљаде судија и јавних тужилаца, многи новинари, посланици. У притвору се нашло скоро 50.000 људи под сумњом да су били припадници завереничке мреже имама Гулена који годинама живи у САД и изнова Турска тражи његово изручење. Земља се последњих месеци суочила са недостатком простора у судовима и затворима. Министарство правде је због тога било присиљено да пусти на условну слободу 37.000 лакших осуђеника како би се обезбедио простор за ухапшене учеснике пуча који је покушан у ноћи између 15. и 16. јула прошле године.

У опозицији истичу да земља проживљава кошмар, прави лов на вештице. Ердоган на тај начин жели, како се тврди, да се обрачуна са политичким противницима како би још више учврстио своје позиције.

„Ви сте рекли да ће ванредно стање трајати тридесет дана, а оно је на снази више од десет месеци. Народ једва дише због неправди и лошег третмана. Под оваквим условима једина особа која се данас у Турској осећа безбедно и срећно је само Реџеп Тајип Ердоган”, оптужује шеф посланичке групе водеће опозиционе Републиканске народне партије Озгур Озел. У влади одбацују те оптужбе и тврде да су ванредне мере уперене само против терориста.

Осумњичени Гулен демантује да је организовао удар и у једном интервјуу је предложио да се спроведе независна међународна истрага како би се утврдила пуна истина. Он тврди да је председник Ердоган сам изрежирао пуч како би се обрачунао са противницима и ојачао своје позиције. И осумњичени грађани који су се појавили на првим судским процесима тврде да су жртве монтираних оптужби. Интересантно је да Американци ни после скоро годину дана нису одговорили на турски захтев о екстрадицији имама, иако две земље имају споразум о међусобном изручивању криминалаца.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Илиja Лукић
Где су ти чувени борци за људска права у Хрватској да виде да је читав један, иначе домицилни народ, Срби, прогнан а имовина им одузета. Да би спасили што се спасти може, Срби су присиљени да се покатоличавају. Где су да виде прогон Срба у Ц. Гори кроз фалсификате историје, прогон исконског писма, Ћирилице, и закидање права на рад ако се само посумња да су Срби, окренути својој традицији. Ни у Србији није ништа боље, што се тиче нашег аутентичног писма, Ћирилице, која је прогнана из српских градова и села, па необавешетени човек у пролазу, може помислити да се налази у Хрватској или пак у неком британском или америчком доминиону! Иначе све ово је последица НАТО агресије и није природно стање већине српског народа, некада јединственог, већ "Штокхолмски синдром" удворичких владајућих гарнитура, који они преносе на народ.
Nada
Већ годинама званичници великих сила јавно као притисак на мале земље не користе флоскулу - заштита људских и мањинских права - пошто су САД и ЕУ погазиле Финални акт из Хелсинкија по свим тачкама. Тај документ је гарантовао, између осталог, безбедност свим земљама и неповредивост државних граница. Изненада, ничим изазван, огласио се Амнести интернешнл, који замера председнику Ердогану да крши људска права/остала је на снази само трећа корпа Финалног акта/ која су везана за отпуштање са посла великог броја Гуленових људи. И до сада су се у Турској кршила људска права, па није било неке велике реакције. Мора да је у питању нека већа игра везана за будући гасовод, сарадњу Турске са Русијом и Ираном и наравно стврање независне курдске државе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.