Нови Пазар чека возове

Предвиђено је да се на излазу из Рашке изгради железнички мост на реци Ибар, да пруга пролази тунелом дугим 1.130 метара, испод насеља Супње, затим да има 20 мањих мостова преко реке Рашке. Пруга је пројектована за брзине до 120 километара на сат и дужине је око 20 км. Теретна станица је планирана у близини индустријске зоне у Новом Пазару, наспрам базе Предузећа за путеве, а путничка у близини Цареве ћуприје. Изградња пруге би, према рачуну пројектаната, коштала 45 милиона евра.

Идеја о повезивању Новог Пазара железницом није нова. Док је овај град био у саставу Османског царства, постојали су планови да се пругом повежу Сарајево, Нови Пазар и Скопље. Слична траса је била актуелна и двадесетих година прошлог века у Краљевини Југославији.

После Другог светског рата на траси будуће пруге на радним акцијама радиле су бригаде из новопазарског и сјеничког краја. Почетак радова означен је на великом митингу у Новом Пазару јануара 1950. године. „Падали“су кубици и акцијашки рекорди. Локални лист „Братство” из броја у број доносио је фељтон „Са пруге Рашка – Нови Пазар”, прво о великим успесима бригадира, а затим и о проблемима. После неколико месеци градилиште је опустело, а о прузи се заћутало. Прокопаном трасом почетком осамдесетих година прошао је магистрални пут.

Прича о прузи Рашка Нови Пазар поново је оживела у последње две деценије. Скоро да нема политичара који, нарочито у изборној кампањи, није „градио” пругу.

Министар Расим Љајић је више пута истицао да је после ауто-пута Београд – јужни Јадран, пруга од Новог Пазара до Рашке најважнији стратешки пројекат за овај део Србије.

Пругу Нови Пазар – Рашка Новопазарцима је обећавао као капитални објекат и Велимир Илић и бивши директор Железница Србије Миланко Шаранчић и Сулејман Угљанин.

Бивши и садашњи градоначелници Новог Пазара Мехо Махмутовић и Нихат Бишевац су много пута објашњавали да страни инвеститори не долазе у овај град јер је далеко од железнице, аутопута и аеродрома.

У октобру 2011. године тадашњи градоначелник Новог Пазара Махмутовић и председник општине Рашка Драгиша Илић потписали су иницијативу да се реализује пројекат изградње пруге између ова два града. Пре тога је траса пруге „ушла” у Просторни план Србије, а пројекат ове саобраћајнице урадио је Саобраћајни институт ЦИП.

Пошто је у међувремену планирано да Нови Пазар негде на половини трасе пруге гради постројење отпадних вода, ЦИП је у том делу изменио пројекат, који је представљен представницима Железнице као наручиоца, али и великом броју заинтересованих из Новог Пазара.

То би требало да значи да је прича о прузи прешла на извеснији колосек.

Градски архитекта Елвир Хамидовић каже да су за изградњу пруге заинтересовани и новопазарски привредници, „Нови Пазар пут”, Мермерни комбинат „Украс” и други који планирају да што пре вагоне напуне својим производима. То су показали и масовним доласком у Београд на представљање пројекта пруге.

И директор Рудника угља „Штаваљ код Сјенице Месуд Турковић каже да би изградња пруге до Новог Пазара омогућила да овај рудник уместо садашњих 85.000 тона годишње ископа и прода макар 150.000 тона. Могли би и сада да ископају толико, али кад падне снег, угаљ се из Сјенице тешко допрема до потрошача. А трошкови транспорта железницом, који су мањи него у друмском саобраћају, смањили би цену угља за потрошаче.

– Изградња пруге је дугорочно исплатива, јер резерве угља у пештерском басену су око 250 милиона тона, а то је пет пута више него у свим осталим рудницима угља у земљи – каже Турковић.

За разлику од српских возова који пословично касне, са доласком у Нови Пазар касни – железница.