Борба против одумирања плодног Стига
Пожаревац – Плодна стишка равница одвајкада рађа и храни Браничево, али млади, из генерације у генерацију, одавде одавно беже у иностранство „трбухом за крухом”. Док се огњишта гасе, а родне њиве и поља једног од најплоднијих делова Србије остају запарложене, мештани Стига у белом свету траже „преко хлеба погачу”.
Пожаревачко село Брадарац, где хектаре и хектаре земље напаја река Млава, једно је од села у Браничевском округу која полако изумиру. У овдашњој основној школи пре неколико година било је двоструко више ђака, иако њу похађају деца из чак дванаест околних, мањих села.
До сада нико није успео да спречи одлив људи из ових крајева. Најновији покушај потекао је управо из брадарачке ОШ „Божидар Димитријевић Козица”, Пољопривредне школе са домом ученика „Соња Маринковић” из Пожаревца и овдашње Пољопривредне саветодавне и стручне службе. Они су, под будним оком града, потписали протокол о сарадњи, са идејом да спрече осипање деце из образовног система и пољопривредних газдинстава, као и исељавање у иностранство.
Пројекат је јединствен у Србији. Повезује дванаест истурених одељења школе у Брадарцу из толико околних стишких села са пољопривредним институцијама.
Први човек Пожаревца Бане Спасовић протокол је симболично назвао „фронтом” на коме се овај крај брани и напада. Реч је, казао је, о малом кораку, али је важно што се креће од основне школе.
– Бранимо се од осипања становништва са наше територије који у потрази за бољим животом одлазе у неке друге земље. На овај начин желимо да пошаљемо позитивне сигнале како би ипак одлучили да остану, јер овде има будућности за њих и њихову децу – казао је градоначелник Пожаревца.
План потписника протокола је да, осим ђака, укључе и родитеље и остало локално становништво и пробуде свест о пољопривредним и другим потенцијалима Стига. Циљ је да основце и средњошколце упознају са савременим начинима обраде земље, да користе постојеће ресурсе, а крајњи домет је заустављање масовних миграција из овог краја.
– Један од циљева је и развој животног стила, стварање радних навика, мотивација за учење и оспособљавање за самостални рад и живот, повећање образовног нивоа становништва и подизање нивоа свести о значају пољопривреде у Србији – рекао је Томица Стојановић, директор школе у Брадарцу.
За Министарство пољопривреде и заштите животне средине, које је подржало протокол, ово је пример добре праксе који би осталим регионима требало да послужи као матрица.
– Србија је типично аграрна земља и неопходно је подмлађивање кадра који живи и производи на селу. Хајде да едукујемо децу из урбаних средина, да виде како је живети на селу, а оне са села да упознамо са савременим технологијама гајења, са савременим трендовима у пољопривредној производњи – рекао је Велимир Станојевић, државни секретар у ресорном министарству.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


