Преваранти вешто скенирају жртве
Јанковић, а понекад и Поповић – ова честа српска презимена користио је тридесетчетворогодишњи мушкарац из Београда, који се током априла и маја суграђанима лажно представљао као инспектор криминалистичке полиције за привредни криминал. Према оперативним подацима, овај преварант позивао је власнике фирми, угоститељских објеката и мењачница и говорио да је инспектор Јанковић. Обећавао им је да може да им заврши одређене послове. Убеђивао је људе да може да помогне око наводне контроле пословања њихових фирми. Заузврат је тражио новац, у највећем броју случајева по 100 евра. На овај начин успео је да превари неколико десетина људи, међутим, убрзо је ухапшен.
Искусни полицајац у пензији Миле Новаковић, бивши шеф у Управи криминалистичке полиције (УКП) каже за „Политику” да су преваранти невероватно упорни, интелигентни и способни да процене жртву.
Када „скенирају” човека не пуштају га док му не извуку новац.
„Они имају такву причу, да човек који је у неком проблему у тој причи види шансу и излаз а потом се упеца”, каже Новаковић.
Преваранти скачу из улоге у улогу попут глумаца. У зависности од улоге, крећу се на местима где ће наћи нову жртву. Користе разне фалсификоване исправе или неку другу одговарајућу документацију. Причају да су људи на одређеним битним функцијама. Убеђују наивне да се баве професијама на основу којих могу, за новчану надокнаду, да учине услуге које би ишле у корист жртве – да га запосле, набаве дефицитарну робу по нижој цени, обезбеде лечење за њега или члана породице или да прибаве разне дозволе које издају државни органи и слично.
„Најчешће оштећенима говоре да су адвокати, власници или директори предузећа, лекари, бизнисмени из иностранства, заступници, цариници, полицајци, судије… Поједини се представљају као пријатељи и познаници неког члана породице који није ту и у његово име траже новац. Пошто приме новац, у највећем броју случајева оштећени више никада не виде преваранта”, објашњавају за „Политику” у Управи криминалистичке полиције. Наглашавају да је лажно представљање једно од најчешћих начина извршења преваре.
Људи су шокирани када открију да су преварени. Не могу да верују да се баш њима то десило. Пошто преваранти најчешће варају много људи за „мале” паре, оштећени, да ли због бруке или износа, то и не пријављују полицији.
„Преварант често пред жртвом наводно зове тог неког човека који му је веза и каже: ево седим са мојим добрим другом, треба му помоћ. Потом каже жртви: овај ће ти помоћи, али тражи да се плати, није много. Дај ти сто-двеста евра и завршићемо посао. Такозване преварице тешко су доказиве и на суду. Претпостављам да их има много који само од тога живе”, закључује Миле Новаковић.
Једна од интересантнијих шема превараната је да се лажно телефоном представе жртви као полицијски службеници. Кажу да траже починиоца кривичног дела и да је неопходно да узму отиске прстију на новчаницама које имају у свом дому. Када на адресу дођу лажни полицајци у униформи која је идентична као права, жртва им лаковерно предаје новчанице, које по правилу више не види.
Према кривичном законику, казна за ово дело је, у зависности од тежине облика и штете коју преварант некоме направи, од шест месеци до десет година затвора, као и новчана казна. На пример, ако преварант нанесе штету која прелази 450.000 динара, казна је од једне до осам година, а за више од милион и по динара, запрећено је од две до десет година затвора.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
