Prevaranti vešto skeniraju žrtve
Janković, a ponekad i Popović – ova česta srpska prezimena koristio je tridesetčetvorogodišnji muškarac iz Beograda, koji se tokom aprila i maja sugrađanima lažno predstavljao kao inspektor kriminalističke policije za privredni kriminal. Prema operativnim podacima, ovaj prevarant pozivao je vlasnike firmi, ugostiteljskih objekata i menjačnica i govorio da je inspektor Janković. Obećavao im je da može da im završi određene poslove. Ubeđivao je ljude da može da pomogne oko navodne kontrole poslovanja njihovih firmi. Zauzvrat je tražio novac, u najvećem broju slučajeva po 100 evra. Na ovaj način uspeo je da prevari nekoliko desetina ljudi, međutim, ubrzo je uhapšen.
Iskusni policajac u penziji Mile Novaković, bivši šef u Upravi kriminalističke policije (UKP) kaže za „Politiku” da su prevaranti neverovatno uporni, inteligentni i sposobni da procene žrtvu.
Kada „skeniraju” čoveka ne puštaju ga dok mu ne izvuku novac.
„Oni imaju takvu priču, da čovek koji je u nekom problemu u toj priči vidi šansu i izlaz a potom se upeca”, kaže Novaković.
Prevaranti skaču iz uloge u ulogu poput glumaca. U zavisnosti od uloge, kreću se na mestima gde će naći novu žrtvu. Koriste razne falsifikovane isprave ili neku drugu odgovarajuću dokumentaciju. Pričaju da su ljudi na određenim bitnim funkcijama. Ubeđuju naivne da se bave profesijama na osnovu kojih mogu, za novčanu nadoknadu, da učine usluge koje bi išle u korist žrtve – da ga zaposle, nabave deficitarnu robu po nižoj ceni, obezbede lečenje za njega ili člana porodice ili da pribave razne dozvole koje izdaju državni organi i slično.
„Najčešće oštećenima govore da su advokati, vlasnici ili direktori preduzeća, lekari, biznismeni iz inostranstva, zastupnici, carinici, policajci, sudije… Pojedini se predstavljaju kao prijatelji i poznanici nekog člana porodice koji nije tu i u njegovo ime traže novac. Pošto prime novac, u najvećem broju slučajeva oštećeni više nikada ne vide prevaranta”, objašnjavaju za „Politiku” u Upravi kriminalističke policije. Naglašavaju da je lažno predstavljanje jedno od najčešćih načina izvršenja prevare.
Ljudi su šokirani kada otkriju da su prevareni. Ne mogu da veruju da se baš njima to desilo. Pošto prevaranti najčešće varaju mnogo ljudi za „male” pare, oštećeni, da li zbog bruke ili iznosa, to i ne prijavljuju policiji.
„Prevarant često pred žrtvom navodno zove tog nekog čoveka koji mu je veza i kaže: evo sedim sa mojim dobrim drugom, treba mu pomoć. Potom kaže žrtvi: ovaj će ti pomoći, ali traži da se plati, nije mnogo. Daj ti sto-dvesta evra i završićemo posao. Takozvane prevarice teško su dokazive i na sudu. Pretpostavljam da ih ima mnogo koji samo od toga žive”, zaključuje Mile Novaković.
Jedna od interesantnijih šema prevaranata je da se lažno telefonom predstave žrtvi kao policijski službenici. Kažu da traže počinioca krivičnog dela i da je neophodno da uzmu otiske prstiju na novčanicama koje imaju u svom domu. Kada na adresu dođu lažni policajci u uniformi koja je identična kao prava, žrtva im lakoverno predaje novčanice, koje po pravilu više ne vidi.
Prema krivičnom zakoniku, kazna za ovo delo je, u zavisnosti od težine oblika i štete koju prevarant nekome napravi, od šest meseci do deset godina zatvora, kao i novčana kazna. Na primer, ako prevarant nanese štetu koja prelazi 450.000 dinara, kazna je od jedne do osam godina, a za više od milion i po dinara, zaprećeno je od dve do deset godina zatvora.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
