Шок за Македонију

Специјално за „Политику”

Скопље, 3.априла – Разочарење македонских званичника и овдашње јавности због негативног исхода македонске мисије на самиту алијансе у Букурешту реципрочно је политичко-медијској кампањи вођеној последњих месеци. Прогнозе и надања да ће у последњем моменту бити амортизоване објективне препреке, а Македонија ипак бити примљена у НАТО, не само да су се изјаловиле већ је македонској дипломатији задат ударац од којег ће се тешко опоравити у догледно време.

Грчка је остала при одлуци да ветом спречи пријем Македоније у НАТО уколико се до самита не разреши спор око имена, што је и учињено вече уочи главне седнице Савета алијансе, на којој је верификован пријем Албаније и Хрватске, а до даљњег одложен такав чин за Македонију.

Македонске наде, које је сукцесивно подгрејавао Вашингтон и лично председник Џорџ Буш, македонски електронски медији су пропратили специјалним програмима у којима су релевантни саговорници тврдили да је пријем Македоније у НАТО завршена ствар. Цитирајући Бушове изјаве изречене пре свечане вечере на самиту у Букурешту, готово сви учесници у завршним ТВ дебатама прогнозирали су тријумф македонске делегације.

Шок изазван синоћном изјавом портпарола генералног секретара НАТО-а да је грчки вето Македонију до даљњег лишио чланства у алијанси данас је дуплиран вешћу да Македонија није примљена у НАТО.

Затечени својим изреченим прогнозама, експерти, аналитичари и политичари су у директним преносима на свим овдашњим телевизијама у ходу кориговали своје изјаве, признавши да је још једном „тријумфовала сила”. Логиком догађања, медији и њихови саговорници су се данас усредсредили на два нова питања – шта даље и како се понашати према алијанси и нарочито према Грчкој.

Бивши министар спољних послова и један од најупорнијих у тврдњи да ће Македонија уз помоћ Буша надмудрити Грке, Љубомир Фрчковски је признао да је „Македонија бачена на колена, али да не треба очајавати јер је реч о процесу у којем ова етапа треба стоички да се поднесе”. Он је позвао власт да не излази са исхитреним и непромишљеним потезима, препоручивши „нужно очување политичког и међуетничког мира у земљи”.

На унутармакедонско међуетничко јединство позвао је и универзитетски професор Абдулемнаф Беџети, рекавши да „политичко јединство међу партнерима у власти, али и међу осталим политичким субјектима, мора да се потврди у практичном деловању”. Беџети је препоручио промену политике према грчким бизнисменима, који су власници највећих и најпрофитабилнијих фирми у Македонији.

Бивши министар одбране и лидер Либералнодемократске партије Јован Манасиевски је упозорио да би „погрешно и погубно било повлачити припаднике македонске армије из мисија НАТО-а у Ираку и Авганистану, преко којих је Македонија стигла пред врата алијансе”.

Габријела Коневска-Трајковска, потпредседник македонске владе, изјавила је да је у влади разговарано и о оваквом исходу самита НАТО-а, да су договорени потези који ће бити предузети, али да она нема овлашћење да подробније говори о тим плановима.

Колика су била македонска очекивања од скупа у Букурешту потврђује и податак да су четири водеће македонске телевизије у главном граду Румуније имале комплетне деташиране редакције, које су, независно једна од друге, својим извештајима дозирале напетост. Прижељкујући преокрет у последњем тренутку, новинари су својим укључењима у отворене програме одлагали саопштавање коначне вести коју су из Букурешта лиферовале стране агенције.

Македонске колеге које су извештавале са самита алијансе демонстративно су напустиле прес-конференцију генералног секретара НАТО-а Јап де Хоп Схефера, одмах пошто је овај званично саопштио да Бивша југословенска република Македонија није примљена у чланство.

У Скопљу је са дозом ироније примљена вест да је, после завршетка званичног скупа Савета НАТО-а, Буш разговарао са председником и премијером Македоније. Тај сусрет је прокоментарисан као „некорисно тешење” македонских званичника.

Миле Раденковић