Šok za Makedoniju

Specijalno za „Politiku”

Skoplje, 3.aprila – Razočarenje makedonskih zvaničnika i ovdašnje javnosti zbog negativnog ishoda makedonske misije na samitu alijanse u Bukureštu recipročno je političko-medijskoj kampanji vođenoj poslednjih meseci. Prognoze i nadanja da će u poslednjem momentu biti amortizovane objektivne prepreke, a Makedonija ipak biti primljena u NATO, ne samo da su se izjalovile već je makedonskoj diplomatiji zadat udarac od kojeg će se teško oporaviti u dogledno vreme.

Grčka je ostala pri odluci da vetom spreči prijem Makedonije u NATO ukoliko se do samita ne razreši spor oko imena, što je i učinjeno veče uoči glavne sednice Saveta alijanse, na kojoj je verifikovan prijem Albanije i Hrvatske, a do daljnjeg odložen takav čin za Makedoniju.

Makedonske nade, koje je sukcesivno podgrejavao Vašington i lično predsednik Džordž Buš, makedonski elektronski mediji su propratili specijalnim programima u kojima su relevantni sagovornici tvrdili da je prijem Makedonije u NATO završena stvar. Citirajući Bušove izjave izrečene pre svečane večere na samitu u Bukureštu, gotovo svi učesnici u završnim TV debatama prognozirali su trijumf makedonske delegacije.

Šok izazvan sinoćnom izjavom portparola generalnog sekretara NATO-a da je grčki veto Makedoniju do daljnjeg lišio članstva u alijansi danas je dupliran vešću da Makedonija nije primljena u NATO.

Zatečeni svojim izrečenim prognozama, eksperti, analitičari i političari su u direktnim prenosima na svim ovdašnjim televizijama u hodu korigovali svoje izjave, priznavši da je još jednom „trijumfovala sila”. Logikom događanja, mediji i njihovi sagovornici su se danas usredsredili na dva nova pitanja – šta dalje i kako se ponašati prema alijansi i naročito prema Grčkoj.

Bivši ministar spoljnih poslova i jedan od najupornijih u tvrdnji da će Makedonija uz pomoć Buša nadmudriti Grke, Ljubomir Frčkovski je priznao da je „Makedonija bačena na kolena, ali da ne treba očajavati jer je reč o procesu u kojem ova etapa treba stoički da se podnese”. On je pozvao vlast da ne izlazi sa ishitrenim i nepromišljenim potezima, preporučivši „nužno očuvanje političkog i međuetničkog mira u zemlji”.

Na unutarmakedonsko međuetničko jedinstvo pozvao je i univerzitetski profesor Abdulemnaf Bedžeti, rekavši da „političko jedinstvo među partnerima u vlasti, ali i među ostalim političkim subjektima, mora da se potvrdi u praktičnom delovanju”. Bedžeti je preporučio promenu politike prema grčkim biznismenima, koji su vlasnici najvećih i najprofitabilnijih firmi u Makedoniji.

Bivši ministar odbrane i lider Liberalnodemokratske partije Jovan Manasievski je upozorio da bi „pogrešno i pogubno bilo povlačiti pripadnike makedonske armije iz misija NATO-a u Iraku i Avganistanu, preko kojih je Makedonija stigla pred vrata alijanse”.

Gabrijela Konevska-Trajkovska, potpredsednik makedonske vlade, izjavila je da je u vladi razgovarano i o ovakvom ishodu samita NATO-a, da su dogovoreni potezi koji će biti preduzeti, ali da ona nema ovlašćenje da podrobnije govori o tim planovima.

Kolika su bila makedonska očekivanja od skupa u Bukureštu potvrđuje i podatak da su četiri vodeće makedonske televizije u glavnom gradu Rumunije imale kompletne detaširane redakcije, koje su, nezavisno jedna od druge, svojim izveštajima dozirale napetost. Priželjkujući preokret u poslednjem trenutku, novinari su svojim uključenjima u otvorene programe odlagali saopštavanje konačne vesti koju su iz Bukurešta liferovale strane agencije.

Makedonske kolege koje su izveštavale sa samita alijanse demonstrativno su napustile pres-konferenciju generalnog sekretara NATO-a Jap de Hop Shefera, odmah pošto je ovaj zvanično saopštio da Bivša jugoslovenska republika Makedonija nije primljena u članstvo.

U Skoplju je sa dozom ironije primljena vest da je, posle završetka zvaničnog skupa Saveta NATO-a, Buš razgovarao sa predsednikom i premijerom Makedonije. Taj susret je prokomentarisan kao „nekorisno tešenje” makedonskih zvaničnika.

Mile Radenković