Нови дијалог Атине и Анкаре

Ме­ђу­тим, Ати­ни су из Ан­ка­ре уочи по­се­те по­но­во упу­ће­не жа­о­ке. Тур­ски пред­сед­ник Ер­до­ган ка­же да Ати­на шти­ти те­ро­ри­сте ко­ји су ди­рект­ни уче­сни­ци по­ку­ша­ја пу­ча на ње­га.

Прет­по­ста­вља се да је но­ви та­лас ми­гра­на­та ко­ји сти­жу на грч­ку оба­лу ди­рект­но по­ве­зан с овим до­га­ђа­ји­ма. Са­мо у по­след­њих 48 са­ти на егеј­ска остр­ва је с тур­ске оба­ле сти­гло пре­ко 200 ми­гра­на­та. Тре­нут­но их је на остр­ви­ма у при­хват­ним цен­три­ма пре­ко де­вет хи­ља­да. Сви апе­ли Ати­не упу­ће­ни Тур­ској али и ЕУ да се за­јед­нич­ком кон­тро­лом по­мор­ских гра­ни­ца за­у­ста­ви не­ле­гал­ни пре­воз из­бе­гли­ца из ра­том за­хва­ће­них зе­ма­ља ни­је дао ве­ли­ке ре­зул­та­те.

Тур­ска је про­те­клих ме­се­ци у ви­ше на­вра­та озбиљ­но до­во­ди­ла у пи­та­ње од­но­се с Грч­ком, по­ру­чу­ју­ћи да мо­же и да има пра­во да за­у­зме не­ка од 16 грч­ких остр­ва ко­ја су јој, на­вод­но, не­пра­вед­но од­у­зе­та Ло­зан­ским спо­ра­зу­мом из 1923. ко­јим су од­ре­ђе­не гра­ни­це мо­дер­не тур­ске др­жа­ве по­сле ко­лап­са Ото­ман­ске им­пе­ри­је. Та­ко­ђе, сма­тра да су од­ред­бе Па­ри­ског спо­ра­зу­ма из 1947, ко­јим су ма­ња остр­ва из гру­пе До­де­ка­де­на пре­да­та Грч­кој, не­ле­гал­не.

У ју­го­и­сточ­ном Еге­ју се, ме­се­ци­ма, с про­мен­љи­вим ин­тен­зи­те­том во­де „рат­не игре” на ни­воу опа­сних те­ри­то­ри­јал­них про­во­ка­ци­ја због ко­јих су две зе­мље го­то­во за­ра­ти­ле 1987. и 1996. го­ди­не. 

У су­шти­ни тре­нут­них спо­ро­ва ко­ји су из­ме­ђу две зе­мље ти­ња­ли де­це­ни­ја­ма је­сте чи­ње­ни­ца да Тур­ска од­би­ја да при­хва­ти од­ред­бе ме­ђу­на­род­ног пра­ва о раз­гра­ни­че­њу те­ри­то­ри­јал­них во­да и ва­зду­шног про­сто­ра ко­је упор­но „ра­чу­на” по соп­стве­ним ме­ри­ли­ма. Сви про­бле­ми на­ста­ју уну­тар ра­ди­ју­са од че­ти­ри ми­ље у бли­зи­ни тур­ске оба­ле ко­је Ати­на сма­тра сво­јим те­ри­то­ри­јал­ним во­да­ма, а Ан­ка­ра их на­зи­ва ме­ђу­на­род­ним. Гр­чка по­ла­же пра­во на де­сет ми­ља ва­зду­шног про­сто­ра око остр­ва, док Тур­ска при­зна­је са­мо шест.

Шеф грч­ке ди­пло­ма­ти­је Ни­кос Ко­ци­јас је ис­та­као да на сва­ки иза­зов Тур­ске по­сто­ји од­го­ва­ра­ју­ћи прав­ни, по­ли­тич­ки и ди­пло­мат­ски од­го­вор и да су о све­му оба­ве­ште­не ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је. Ко­цо­јас је по­ру­чио да „Ан­ка­ра пра­ви ве­ли­ку гре­шку уко­ли­ко ми­сли да је, с об­зи­ром на еко­ном­ску кри­зу, Грч­ка сла­ба ка­да је реч о за­шти­ти и без­бед­но­сти зе­мље” и да се Ан­ка­ра „су­ви­ше при­бли­жа­ва цр­ве­ним ли­ни­ја­ма грч­ког су­ве­ре­ни­те­та ко­ји ће се и те ка­ко – бра­ни­ти”.

Тур­ски пре­ми­јер Би­на­ли Јил­ди­рим је у не­дав­ној из­ја­ви на­гла­сио да, и по­ред свих про­бле­ма, Тур­ска и Грч­ка оста­ју су­се­ди ко­ји не мо­гу да про­ме­не ге­о­гра­фи­ји и за­то тре­ба да по­ку­ша­ју да са­ра­ђу­ју.

„Не мо­же­мо да гра­ди­мо кон­струк­тив­не су­сед­ске од­но­се уко­ли­ко увек ста­вља­мо у пр­ви план на­ше раз­ли­чи­те по­гле­де. Тре­ба да раз­го­ва­ра­мо не са­мо о про­бле­ми­ма већ и бу­дућ­но­сти, за­јед­нич­ким ин­те­ре­си­ма”, ре­као је Јил­ди­рим.

У овом тре­нут­ку, ва­жна те­ма од обо­стра­ног ин­те­ре­са је и енер­ге­ти­ка, пре­ци­зни­је из­град­ња га­со­во­да ко­јим би ру­ски гас пре­ко те­ри­то­ри­је две зе­мље био тран­спор­то­ван да­ље у Евро­пу. Ту још има раз­ли­чи­тих сце­на­ри­ја, али је­дан ин­те­рес ко­ји би, бар на овом пла­ну, мо­гао чвр­шће да по­ве­же две су­сед­не зе­мље.