Novi dijalog Atine i Ankare

Me­đu­tim, Ati­ni su iz An­ka­re uoči po­se­te po­no­vo upu­će­ne ža­o­ke. Tur­ski pred­sed­nik Er­do­gan ka­že da Ati­na šti­ti te­ro­ri­ste ko­ji su di­rekt­ni uče­sni­ci po­ku­ša­ja pu­ča na nje­ga.

Pret­po­sta­vlja se da je no­vi ta­las mi­gra­na­ta ko­ji sti­žu na grč­ku oba­lu di­rekt­no po­ve­zan s ovim do­ga­đa­ji­ma. Sa­mo u po­sled­njih 48 sa­ti na egej­ska ostr­va je s tur­ske oba­le sti­glo pre­ko 200 mi­gra­na­ta. Tre­nut­no ih je na ostr­vi­ma u pri­hvat­nim cen­tri­ma pre­ko de­vet hi­lja­da. Svi ape­li Ati­ne upu­će­ni Tur­skoj ali i EU da se za­jed­nič­kom kon­tro­lom po­mor­skih gra­ni­ca za­u­sta­vi ne­le­gal­ni pre­voz iz­be­gli­ca iz ra­tom za­hva­će­nih ze­ma­lja ni­je dao ve­li­ke re­zul­ta­te.

Tur­ska je pro­te­klih me­se­ci u vi­še na­vra­ta ozbilj­no do­vo­di­la u pi­ta­nje od­no­se s Grč­kom, po­ru­ču­ju­ći da mo­že i da ima pra­vo da za­u­zme ne­ka od 16 grč­kih ostr­va ko­ja su joj, na­vod­no, ne­pra­ved­no od­u­ze­ta Lo­zan­skim spo­ra­zu­mom iz 1923. ko­jim su od­re­đe­ne gra­ni­ce mo­der­ne tur­ske dr­ža­ve po­sle ko­lap­sa Oto­man­ske im­pe­ri­je. Ta­ko­đe, sma­tra da su od­red­be Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma iz 1947, ko­jim su ma­nja ostr­va iz gru­pe Do­de­ka­de­na pre­da­ta Grč­koj, ne­le­gal­ne.

U ju­go­i­stoč­nom Ege­ju se, me­se­ci­ma, s pro­men­lji­vim in­ten­zi­te­tom vo­de „rat­ne igre” na ni­vou opa­snih te­ri­to­ri­jal­nih pro­vo­ka­ci­ja zbog ko­jih su dve ze­mlje go­to­vo za­ra­ti­le 1987. i 1996. go­di­ne. 

U su­šti­ni tre­nut­nih spo­ro­va ko­ji su iz­me­đu dve ze­mlje ti­nja­li de­ce­ni­ja­ma je­ste či­nje­ni­ca da Tur­ska od­bi­ja da pri­hva­ti od­red­be me­đu­na­rod­nog pra­va o raz­gra­ni­če­nju te­ri­to­ri­jal­nih vo­da i va­zdu­šnog pro­sto­ra ko­je upor­no „ra­ču­na” po sop­stve­nim me­ri­li­ma. Svi pro­ble­mi na­sta­ju unu­tar ra­di­ju­sa od če­ti­ri mi­lje u bli­zi­ni tur­ske oba­le ko­je Ati­na sma­tra svo­jim te­ri­to­ri­jal­nim vo­da­ma, a An­ka­ra ih na­zi­va me­đu­na­rod­nim. Gr­čka po­la­že pra­vo na de­set mi­lja va­zdu­šnog pro­sto­ra oko ostr­va, dok Tur­ska pri­zna­je sa­mo šest.

Šef grč­ke di­plo­ma­ti­je Ni­kos Ko­ci­jas je is­ta­kao da na sva­ki iza­zov Tur­ske po­sto­ji od­go­va­ra­ju­ći prav­ni, po­li­tič­ki i di­plo­mat­ski od­go­vor i da su o sve­mu oba­ve­šte­ne me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ko­co­jas je po­ru­čio da „An­ka­ra pra­vi ve­li­ku gre­šku uko­li­ko mi­sli da je, s ob­zi­rom na eko­nom­sku kri­zu, Grč­ka sla­ba ka­da je reč o za­šti­ti i bez­bed­no­sti ze­mlje” i da se An­ka­ra „su­vi­še pri­bli­ža­va cr­ve­nim li­ni­ja­ma grč­kog su­ve­re­ni­te­ta ko­ji će se i te ka­ko – bra­ni­ti”.

Tur­ski pre­mi­jer Bi­na­li Jil­di­rim je u ne­dav­noj iz­ja­vi na­gla­sio da, i po­red svih pro­ble­ma, Tur­ska i Grč­ka osta­ju su­se­di ko­ji ne mo­gu da pro­me­ne ge­o­gra­fi­ji i za­to tre­ba da po­ku­ša­ju da sa­ra­đu­ju.

„Ne mo­že­mo da gra­di­mo kon­struk­tiv­ne su­sed­ske od­no­se uko­li­ko uvek sta­vlja­mo u pr­vi plan na­še raz­li­či­te po­gle­de. Tre­ba da raz­go­va­ra­mo ne sa­mo o pro­ble­mi­ma već i bu­duć­no­sti, za­jed­nič­kim in­te­re­si­ma”, re­kao je Jil­di­rim.

U ovom tre­nut­ku, va­žna te­ma od obo­stra­nog in­te­re­sa je i ener­ge­ti­ka, pre­ci­zni­je iz­grad­nja ga­so­vo­da ko­jim bi ru­ski gas pre­ko te­ri­to­ri­je dve ze­mlje bio tran­spor­to­van da­lje u Evro­pu. Tu još ima raz­li­či­tih sce­na­ri­ja, ali je­dan in­te­res ko­ji bi, bar na ovom pla­nu, mo­gao čvr­šće da po­ve­že dve su­sed­ne ze­mlje.