Шта ће потписати Буш и Путин

Специјално за „Политику”

Москва, 3.априла – Документ мора бити частан, истакао је помоћник руског председника Сергеј Прихотко говорећи о могућем потписивању документа о такозваним стратешким оквирима за руско-америчке односе у будућности.„Постоје проблеми у односима који се морају евидентирати. У вези са ПРО, Споразумом о конвенционалном наоружању и смањењу стратешког наоружања наши партнери стално греше доносећи једностране одлуке и не желећи да слушају наше аргументе.”

Помоћник руског председника сматра да не може да се не говори о томе да Русија принципијелно не прихвата ширење НАТО-а и привлачење Украјине и Грузије у алијансу. „У тим областима наши ставови се уопште не подударају”, закључио је Прихотко. Стрепњу да ће руски председник у Букурешту поновити минхенски говор, да ће грмљавина његовог гласа надјачати остале и покварити односе Русије и НАТО-а ипак је заменила нада да ће у петак, у Сочију, Буш и Путин потписати стратешки договор који ће бити „мапа пута” за будуће председнике две земље. Шта ће бити главно у том споразуму, прилично је јасно, али је и евидентна жеља два председника да њихов последњи сусрет у садашњој функцији остави позитиван утисак. Томе ће допринети и чињеница да је, пошто Грузија и Украјина нису добиле позивницу за приступање алијанси, ситуација далеко опуштенија.

Грмљавине, дакле, неће бити у Букурешту, али је мало вероватно да се нешто револуционарно може десити у Сочију, упркос сигналима добре воље који се последњих десетак дана шаљу са обе стране.

Сергеј Прихотко рекао је јуче да је „тешња сарадња између Русије и НАТО-а у интересима Русије, само је питање колико се води рачуна о позицијама наше земље”. А о томе, бар колико је данас познато, Буш не размишља превише. Напротив, он у Сочи иде чврсто убеђен да ће свом другу Владимиру успети да објасни да је систем америчке противракетне одбране усмерен, како је рекао, „углавном против низа режима на Блиском истоку”. О потреби ширења НАТО-а на исток више неће морати да говори – проблем је бар привремено скинут с дневног реда. Зато ће покушати да му објасни „да је хладни рат завршен”, што вероватно неће бити проблем, али кад је реч о противракетној одбрани, судећи по ономе што говоре руски војни стручњаци и министар иностраних послова – тешко да ће моћи да се постигне било какав договор. Лавров је недавно изјавио да Русија остаје при свом ставу, војни стручњаци су категорични да Пољска и Чешка нису место одакле се брани Америка, а сигнали добре воље, као што је онај да ће радар бити зацементиран, а да ће ракете стићи тек кад опасност буде евидентна, коментаришу се као привремене. „Оцењује се потенцијал, а не тренутни капацитети”, рекао је недавно Лавров. А то значи да се радар може „расцементирати”, а 10 ракета се једног дана могу претворити у онолико колико Америка пожели.

Буш је у Букурешту изјавио и да ће радо прихватити Путинову понуду о заједничком коришћењу руских база у Габали и Армавиру – али то није ништа ново и не задовољава Русију. Те базе је Путин понудио као алтернативу, а не као допуну онима које Буш жели да постави у Европи. И америчка понуда да руски стручњаци контролишу функционисање база у вези је с пристанком земаља домаћина, а оне су већ почеле да постављају своје услове...

Два председника ће се најлакше договорити о борби против тероризма и, с тим у вези, о Авганистану. Русија је већ дозволила транзит за снаге НАТО-а у Авганистану. Могући су и даљи кораци у том смеру, мада се констатује да алијанса у Авганистану делује ван традиционалних оквира, али и да, упркос томе, две земље тамо успешно сарађују.

Политолог Сергеј Марков сматра да ће главно питање у Сочију бити – како да се новим председницима Русије и Америке оставе отворена врата за сарадњу. И Путин и Буш ускоро одлазе и обојици је веома стало да се крај њихових мандата не веже за погоршање односа. Зато ће се трудити да преговори прођу у позитивној атмосфери и да се забележи све добро што је током њиховог мандата урађено. Могуће је потписивање некаквог меморандума у коме би се истакло да се, „без обзира на све конфликте, на међународном плану интереси Русије и САД подударају”, каже Марков.

Он очекује да би позитиван исход могао бити амерички пристанак да САД не постављају своју ПРО у Европи све док не буде доказа да Иран заиста има ракете које могу представљати претњу.„У току преговора појавиће се и низ иницијатива у најнеочекиванијим сферама – образовању, медицини, науци, како би се показала позитивна динамика односа”, закључује Марков.

Станислав Белковски, директор Института националне стратегије, верује да ће Путин учинити уступак и прихватити амерички ПРО под условом да се радари не користе за посматрање руске територије.„Таква врста договора омогућиће Кремљу да тврди да је добио одређене уступке од америчке стране, и да на тај начин оправда свој пристанак”, тврди овај опозиционо настројени аналитичар и додаје:„Ипак тај услов нема никаквог практичног значаја зато што је праћење техничка ствар. Ако систем има могућности да посматра руску територију, он ће то и радити.”