Šta će potpisati Buš i Putin

Specijalno za „Politiku”

Moskva, 3.aprila – Dokument mora biti častan, istakao je pomoćnik ruskog predsednika Sergej Prihotko govoreći o mogućem potpisivanju dokumenta o takozvanim strateškim okvirima za rusko-američke odnose u budućnosti.„Postoje problemi u odnosima koji se moraju evidentirati. U vezi sa PRO, Sporazumom o konvencionalnom naoružanju i smanjenju strateškog naoružanja naši partneri stalno greše donoseći jednostrane odluke i ne želeći da slušaju naše argumente.”

Pomoćnik ruskog predsednika smatra da ne može da se ne govori o tome da Rusija principijelno ne prihvata širenje NATO-a i privlačenje Ukrajine i Gruzije u alijansu. „U tim oblastima naši stavovi se uopšte ne podudaraju”, zaključio je Prihotko. Strepnju da će ruski predsednik u Bukureštu ponoviti minhenski govor, da će grmljavina njegovog glasa nadjačati ostale i pokvariti odnose Rusije i NATO-a ipak je zamenila nada da će u petak, u Sočiju, Buš i Putin potpisati strateški dogovor koji će biti „mapa puta” za buduće predsednike dve zemlje. Šta će biti glavno u tom sporazumu, prilično je jasno, ali je i evidentna želja dva predsednika da njihov poslednji susret u sadašnjoj funkciji ostavi pozitivan utisak. Tome će doprineti i činjenica da je, pošto Gruzija i Ukrajina nisu dobile pozivnicu za pristupanje alijansi, situacija daleko opuštenija.

Grmljavine, dakle, neće biti u Bukureštu, ali je malo verovatno da se nešto revolucionarno može desiti u Sočiju, uprkos signalima dobre volje koji se poslednjih desetak dana šalju sa obe strane.

Sergej Prihotko rekao je juče da je „tešnja saradnja između Rusije i NATO-a u interesima Rusije, samo je pitanje koliko se vodi računa o pozicijama naše zemlje”. A o tome, bar koliko je danas poznato, Buš ne razmišlja previše. Naprotiv, on u Soči ide čvrsto ubeđen da će svom drugu Vladimiru uspeti da objasni da je sistem američke protivraketne odbrane usmeren, kako je rekao, „uglavnom protiv niza režima na Bliskom istoku”. O potrebi širenja NATO-a na istok više neće morati da govori – problem je bar privremeno skinut s dnevnog reda. Zato će pokušati da mu objasni „da je hladni rat završen”, što verovatno neće biti problem, ali kad je reč o protivraketnoj odbrani, sudeći po onome što govore ruski vojni stručnjaci i ministar inostranih poslova – teško da će moći da se postigne bilo kakav dogovor. Lavrov je nedavno izjavio da Rusija ostaje pri svom stavu, vojni stručnjaci su kategorični da Poljska i Češka nisu mesto odakle se brani Amerika, a signali dobre volje, kao što je onaj da će radar biti zacementiran, a da će rakete stići tek kad opasnost bude evidentna, komentarišu se kao privremene. „Ocenjuje se potencijal, a ne trenutni kapaciteti”, rekao je nedavno Lavrov. A to znači da se radar može „rascementirati”, a 10 raketa se jednog dana mogu pretvoriti u onoliko koliko Amerika poželi.

Buš je u Bukureštu izjavio i da će rado prihvatiti Putinovu ponudu o zajedničkom korišćenju ruskih baza u Gabali i Armaviru – ali to nije ništa novo i ne zadovoljava Rusiju. Te baze je Putin ponudio kao alternativu, a ne kao dopunu onima koje Buš želi da postavi u Evropi. I američka ponuda da ruski stručnjaci kontrolišu funkcionisanje baza u vezi je s pristankom zemalja domaćina, a one su već počele da postavljaju svoje uslove...

Dva predsednika će se najlakše dogovoriti o borbi protiv terorizma i, s tim u vezi, o Avganistanu. Rusija je već dozvolila tranzit za snage NATO-a u Avganistanu. Mogući su i dalji koraci u tom smeru, mada se konstatuje da alijansa u Avganistanu deluje van tradicionalnih okvira, ali i da, uprkos tome, dve zemlje tamo uspešno sarađuju.

Politolog Sergej Markov smatra da će glavno pitanje u Sočiju biti – kako da se novim predsednicima Rusije i Amerike ostave otvorena vrata za saradnju. I Putin i Buš uskoro odlaze i obojici je veoma stalo da se kraj njihovih mandata ne veže za pogoršanje odnosa. Zato će se truditi da pregovori prođu u pozitivnoj atmosferi i da se zabeleži sve dobro što je tokom njihovog mandata urađeno. Moguće je potpisivanje nekakvog memoranduma u kome bi se istaklo da se, „bez obzira na sve konflikte, na međunarodnom planu interesi Rusije i SAD podudaraju”, kaže Markov.

On očekuje da bi pozitivan ishod mogao biti američki pristanak da SAD ne postavljaju svoju PRO u Evropi sve dok ne bude dokaza da Iran zaista ima rakete koje mogu predstavljati pretnju.„U toku pregovora pojaviće se i niz inicijativa u najneočekivanijim sferama – obrazovanju, medicini, nauci, kako bi se pokazala pozitivna dinamika odnosa”, zaključuje Markov.

Stanislav Belkovski, direktor Instituta nacionalne strategije, veruje da će Putin učiniti ustupak i prihvatiti američki PRO pod uslovom da se radari ne koriste za posmatranje ruske teritorije.„Takva vrsta dogovora omogućiće Kremlju da tvrdi da je dobio određene ustupke od američke strane, i da na taj način opravda svoj pristanak”, tvrdi ovaj opoziciono nastrojeni analitičar i dodaje:„Ipak taj uslov nema nikakvog praktičnog značaja zato što je praćenje tehnička stvar. Ako sistem ima mogućnosti da posmatra rusku teritoriju, on će to i raditi.”