Свештеници као трговачки путници

При крају је и четврта недеља великог поста и свештеници увелико обилазе парохије и свете водицу у домовима верника. Традиција је у Српској православној цркви да се два пута у току године обави чин свећења водице – уочи крсне славе и уочи највећег хришћанског празника Васкрса.

Свештеници имају спискове својих парохијана које најчешће телефоном обавештавају када ће их посетити, али у неким деловима Београда уведена је и нова пракса због које су грађани почели да се жале. Наиме, помоћници свештеника иду по зградама и куцају на врата. Када им укућани отворе уруче им неки летак и питају да ли хоће да им се свети водица. Ова „од врата до врата” акција многе житеље главног града подсећа на методе разних секти које врбују нове чланове.

Протојереј Миодраг Поповић, главни уредник патријаршијског листа „Православље”, каже да је веома деликатно питање како прићи верницима или онима који то нису.

– Не постоји неко писано упутство које регулише ово питање. Свештеници имају спискове парохијана које благовремено обавештавају када ће доћи у њихову кућу да свете водицу. Можда, када свештеник обиђе неки стан у згради каже помоћнику: „Хајде када смо ту, покуцај на још нека врата и приупитај да ли хоће да нас приме” – истиче овај свештеник при Храму Светог Саве на Врачару.

Поповић каже да има случајева да поједини свештеници упућују на адресе грађана такозвана парохијска писма у којима их обавештавају којој цркви припадају и ком свештенику, ако то желе, могу да се обрате за духовне потребе. „Незгодно је куцати на врата, јер људи могу то да схвате погрешно. Мада, с друге стране, када им зазвони неки трговачки путник и нуди нешто на продају, они не иду да се жале”, прича отац Миодраг.

Јереј Владимир Замахајев из цркве Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру углавном се телефоном договара са верницима када им одговара да дође и свети водицу, мада има и одштампане листиће са основним информацијама које убацује у поштанске сандучиће.

„Највећи је проблем да свештеник први пут уђе у кућу. Наш народ, чак и они који славе славу, има велики отпор према томе. Претпостављам да се плаше да ће их свештеник преслишавати колико знају о вери. Али, кад се пробије та прва баријера, многи увиде да су и свештеници као и сви људи и онда је све лакше”, прича из свог искуства отац Владимир Замахајев који се залаже да се у цркви усвоје неке процедуре у комуникацији са грађанима како би се избегле ситуације да се верници или они који то нису осећају непријатно.

Епископ рашко-призренски Артемије у књизи „Практична веронаука” пише да и Срби који примају, али и они који не примају свештеника у кућу не знају прави значај свете водице.

„Доласком свештеника у кућу и освећењем водице улази благослов божји у наш дом. Јер, по завршетку чина освећења воде, свештеник кропи сва одељења у кући, као и сву чељад која је присутна, при чему они целивају часни крст и десницу свештеника. То освећење водице по домовима није само пуки обичај, него насушна потреба верних да повремено буду освећени и очишћени кропљењем свете водице. Код православних Грка има доста породица које захтевају од својих свештеника да сваког месеца долазе и врше освећење воде у домовима. Наш народ је изгубио тај осећај светиње и потребе за светињом, те су стога многи престали да примају свештеника за водицу, а и они који га примају, често то нерадо чине”, пише владика Артемије.