Игра престола у Кући Сауда

Досадашњи наследник Мухамед бин Најеф разрешен је, преноси „Ел Арабија”, и дужности министра унутрашњих послова, која му је, и изнад формалних овлашћења, давала огромну моћ.

Власт над полицијом и тајним службама умешно је користио против Ал Каиде и других терориста када су, нарочито у прошлој деценији, ударали на Кућу Сауда, али се бескрупулозно обрачунавао и са свима који су тражили више грађанских слобода од владарске породице. Барем на површини, ипак је мирно примио смену и, како се види на објављеном снимку, клекнуо пред новог престолонаследника, пољубио његов прстен и пожелео му да Бог буде уз њега.

Принц Мухамед бин Салман је прикупио огромну моћ још пре две године, када је краљ Салман бин Абдулазиз променио редослед у наслеђивању који је зацртао његов претходник. Сина је тада поставио за другог у реду за престо упркос томе што овај још није био навршио тридесету годину.

Осим Министарства одбране, у руке му је предао и савет који надзире привреду и социјална питања, кључне ресоре за аутократску земљу у економској кризи: механизам за одобрење социјалних повластица у здравству и образовању, каквима се купује популарност, али и полугу силе ако оне закажу. Препустио му је и управљање државном компанијом која експлоатише главни извор прихода краљевине, нафту, мада је тај положај раније био резервисан за технократе.

Веровало се да амбициозни Мухамед бин Салман већ влада из сенке уместо старог и болесног оца и да ће старијег рођака којем је обећан трон напослетку потпуно скрајнути упркос популарности Мухамеда бин Најефа међу Саудијцима и његовим одличним везама у САД, где се школовао за противтерористичку борбу и с чијим је службама сарађивао у сламању Ал Каиде. За ражаловање супарника можда је краљев син добио и благослов Американаца, с којима се повезивао преко бројних лобиста, како је писао „Њујорк тајмс”, као и током посета Вашингтону којима је припремао недавни долазак Доналда Трампа у Ријад.

Амерички председник је ту ојачао савезништво са Саудијцима, ослабљено за време Барака Обаме, и обећао им стотине милијарди долара у оружју уз апсолутну подршку за сукоб с Ираном, на којем Мухамед бин Салман инсистира више него Мухамед бин Најеф. Двор у Ријаду је заузврат обећао огромне инвестиције у САД, што је вероватно запечатило договор. Од тада је Трамп још гласнији у подршци агресивној политици принца Салмана у региону, којом настоји да обнови примат Саудијске Арабије, угрожен падом цена нафте и државних прихода, као и економским и војним успоном Ирана. Западни медији попут „Блумберга” преносе и гласине да је, за разлику од Мухамеда бин Најефа, Мухамед бин Салман омиљен међу владарима Уједињених Арапских Емирата.

Истискивање Мухамеда бин Најефа је припремљено и на домаћем терену. У априлу је државна телевизија Екбарија известила о краљевским декретима којима се поништавају резови плата и повластица у државном сектору, у којем ради готово 70 одсто Саудијаца. Изгледа да је већ то имало да поручи како план Мухамеда бин Салмана за обнову посрнуле саудијске привреде даје резултате, премда се они другде још не виде. Затим је, како је пренео „Мидл ист ај”, надзор над кривичним истрагама изузет из надлежности Министарства полиције, тад још у рукама принца Најефа, чиме је почело његово развлашћивање.

Јахта од пола милијарде евра

Популарност Мухамеда бин Најефа међу Саудијцима његов брат од стрица се упињао да достигне и повезивањем с млађим клерицима савременијих схватања, чија се реч слуша радије него оних старијих и конзервативнијих верских старешина, с којима је дојучерашњи престолонаследник у добрим односима. Заобилазио је вољу верске полиције и када је давао одобрења за пучке забаве попут комичних шоуа и рвачких мечева.

Та привидна либералност не значи да је Мухамед бин Салман лишен верске искључивости, коју показује не само према Ирану, који је оценио да се у Ријаду одиграо „меки пуч”, него и према свим шиитима који нису одушевљени аутократском владавином у сунитским државама Персијског залива попут Бахреина и Јемена. Углед је, према писању „Њујорк тајмса”, куповао и џепарцем за познате новинаре којима је у готовини давао и 100.000 долара када их је водио на своја путовања у иностранство да позитивно извештавају о његовим потезима. Широке руке је био и када је лане на одмору у Француској видео јахту која му се допала и одмах је купио за 500 милиона евра, што тешко да се допало обичним Саудијцима, притиснутим мерама штедње.