Igra prestola u Kući Sauda

Dosadašnji naslednik Muhamed bin Najef razrešen je, prenosi „El Arabija”, i dužnosti ministra unutrašnjih poslova, koja mu je, i iznad formalnih ovlašćenja, davala ogromnu moć.

Vlast nad policijom i tajnim službama umešno je koristio protiv Al Kaide i drugih terorista kada su, naročito u prošloj deceniji, udarali na Kuću Sauda, ali se beskrupulozno obračunavao i sa svima koji su tražili više građanskih sloboda od vladarske porodice. Barem na površini, ipak je mirno primio smenu i, kako se vidi na objavljenom snimku, kleknuo pred novog prestolonaslednika, poljubio njegov prsten i poželeo mu da Bog bude uz njega.

Princ Muhamed bin Salman je prikupio ogromnu moć još pre dve godine, kada je kralj Salman bin Abdulaziz promenio redosled u nasleđivanju koji je zacrtao njegov prethodnik. Sina je tada postavio za drugog u redu za presto uprkos tome što ovaj još nije bio navršio tridesetu godinu.

Osim Ministarstva odbrane, u ruke mu je predao i savet koji nadzire privredu i socijalna pitanja, ključne resore za autokratsku zemlju u ekonomskoj krizi: mehanizam za odobrenje socijalnih povlastica u zdravstvu i obrazovanju, kakvima se kupuje popularnost, ali i polugu sile ako one zakažu. Prepustio mu je i upravljanje državnom kompanijom koja eksploatiše glavni izvor prihoda kraljevine, naftu, mada je taj položaj ranije bio rezervisan za tehnokrate.

Verovalo se da ambiciozni Muhamed bin Salman već vlada iz senke umesto starog i bolesnog oca i da će starijeg rođaka kojem je obećan tron naposletku potpuno skrajnuti uprkos popularnosti Muhameda bin Najefa među Saudijcima i njegovim odličnim vezama u SAD, gde se školovao za protivterorističku borbu i s čijim je službama sarađivao u slamanju Al Kaide. Za ražalovanje suparnika možda je kraljev sin dobio i blagoslov Amerikanaca, s kojima se povezivao preko brojnih lobista, kako je pisao „Njujork tajms”, kao i tokom poseta Vašingtonu kojima je pripremao nedavni dolazak Donalda Trampa u Rijad.

Američki predsednik je tu ojačao savezništvo sa Saudijcima, oslabljeno za vreme Baraka Obame, i obećao im stotine milijardi dolara u oružju uz apsolutnu podršku za sukob s Iranom, na kojem Muhamed bin Salman insistira više nego Muhamed bin Najef. Dvor u Rijadu je zauzvrat obećao ogromne investicije u SAD, što je verovatno zapečatilo dogovor. Od tada je Tramp još glasniji u podršci agresivnoj politici princa Salmana u regionu, kojom nastoji da obnovi primat Saudijske Arabije, ugrožen padom cena nafte i državnih prihoda, kao i ekonomskim i vojnim usponom Irana. Zapadni mediji poput „Blumberga” prenose i glasine da je, za razliku od Muhameda bin Najefa, Muhamed bin Salman omiljen među vladarima Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Istiskivanje Muhameda bin Najefa je pripremljeno i na domaćem terenu. U aprilu je državna televizija Ekbarija izvestila o kraljevskim dekretima kojima se poništavaju rezovi plata i povlastica u državnom sektoru, u kojem radi gotovo 70 odsto Saudijaca. Izgleda da je već to imalo da poruči kako plan Muhameda bin Salmana za obnovu posrnule saudijske privrede daje rezultate, premda se oni drugde još ne vide. Zatim je, kako je preneo „Midl ist aj”, nadzor nad krivičnim istragama izuzet iz nadležnosti Ministarstva policije, tad još u rukama princa Najefa, čime je počelo njegovo razvlašćivanje.

Jahta od pola milijarde evra

Popularnost Muhameda bin Najefa među Saudijcima njegov brat od strica se upinjao da dostigne i povezivanjem s mlađim klericima savremenijih shvatanja, čija se reč sluša radije nego onih starijih i konzervativnijih verskih starešina, s kojima je dojučerašnji prestolonaslednik u dobrim odnosima. Zaobilazio je volju verske policije i kada je davao odobrenja za pučke zabave poput komičnih šoua i rvačkih mečeva.

Ta prividna liberalnost ne znači da je Muhamed bin Salman lišen verske isključivosti, koju pokazuje ne samo prema Iranu, koji je ocenio da se u Rijadu odigrao „meki puč”, nego i prema svim šiitima koji nisu oduševljeni autokratskom vladavinom u sunitskim državama Persijskog zaliva poput Bahreina i Jemena. Ugled je, prema pisanju „Njujork tajmsa”, kupovao i džeparcem za poznate novinare kojima je u gotovini davao i 100.000 dolara kada ih je vodio na svoja putovanja u inostranstvo da pozitivno izveštavaju o njegovim potezima. Široke ruke je bio i kada je lane na odmoru u Francuskoj video jahtu koja mu se dopala i odmah je kupio za 500 miliona evra, što teško da se dopalo običnim Saudijcima, pritisnutim merama štednje.