Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ајнштајнова писма продата за 210.000 долара

Научник писао колеги о богу, Израелу и физици, а највишу цену у Јерусалиму достигло је писмо о стварању света
Ајнштајнова писма продата за 210.000 долара
Једно од осам Ајнштајнових писама (Фото Бета/АП)

ЈЕРУСАЛИМ – Писма које је писао научник Алберт Ајнштајн о богу, Израелу и физици продата су за безмало 210.000 долара на аукцији у Јерусалиму, а највишу цену достигло је оно о стварању света.

Осам писама написаних на енглеском језику од 1951. до 1954. године с Ајнштајновим потписом продато је у аукцијској кући „Винерс” која је првобитно проценила њихову заједничку вредност између 31.000 и 46.000 долара.

Највише, 84.000 долара, понуђено је за писмо еминентном физичару Дејвиду Бому, известили су израелски медији. У њему је Ајнштајн написао да „ако је бог створио свет, његова прва брига сигурно није била да га учини лако разумљивим за нас”. Написано је у фебруару 1954, годину дана пре Ајнштајнове смрти.

Аукцијска кућа је саопштила да су писма била власништво покојне Бомове удовице.

У другом писму Бому, продатом за 50.400 долара, Ајнштајн је дискутовао о вези коју је његов колеџ успоставио између квантне теорије и релативистичке теорије поља.

„Морам да признам да нисам способан да погодим како се таква веза може постићи”, написао је он у писму писаном писаћом машином које садржи једначину читко исписану руком и пишчев потпис.

Бом, који је рођен у САД, радио је с Ајнштајном на Универзитету Принстон пре него што је побегао у Бразил, након што је изгубио свој положај за време лова на вештице сенатора Џозефа Макартија.

У писму из фебруара 1953. године Ајнштајн пореди „тренутно стање свести” Америке током тог прогона комуниста са паранојом у Немачкој почетком 20. века за време кајзера Вилхелма Другог.

Израелски илузиониста и мађионичар Ури Гелер купио је писмо из 1954. године у коме Ајнштајн дискутује о могућем Бомовом пресељењу у Израел.

„Израел је интелектуално жив и интересантан, али има врло уске могућности и одлазак тамо без намере да га напустиш првом приликом био би за жаљење”, навео је он.

Бом је постао гостујући професор на чувеном Технолошком институту „Технион” у Хаифи 1955. и после две године преселио се у Енглеску. Ајнштајн је био у првом управном одбору Хебрејског универзитета у Јерусалиму и у свом тестаменту је оставио своје белешке тој установи. (Бета)

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar V. Terzic
Da li je Bog ( Stvoritelj) kreirao ovaj svet i coveka u njemu po tesko razumljivoj zamisli, ili covek Boga "cuvstvuje", shvata i tumaci po meri svojih limitiranih - ontoloskih, spiritualnih i moralnih potreba? Zanimljivo je da su dva velikana ljudske misli - Lav Tolstoj i Albert Ajnstajn dali slicne odgovore. Naime, L.Tolstoj je rekao: "Boga je tesko spoznati, ali to ne znaci da ga nema, nego je to znak Njegove velicanstvenosti, a nase slabosti". A. Ajnstajn je rekao: "Ako je Bog stvorio svet, njegova prva briga sigurno nije bila da ga ucini lako razumljivim za nas".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.