Удаљено предиво живота

На далекој планети, ако меримо аршином Сунчевог дворишта, астрономи су први пут открили органски молекул или гас метан од којег би – да су околности повољне – могле да настану аминокиселине, а од ових и сам живот. На већини које обигравају око наше звезде он је раније уочен.

Налик великом и гасовитом Јупитеру, небеско тело са ознаком HD 189733b за два дана облети око своје нешто мање од наше матичне звезде, што показује да је на краћем одстојању од Меркура – око 4.800.000 километара. Очигледно је да није у тзв. настањивом појасу – ни сувише топлом, ни сувише хладном – погодном за опстанак живе твари (биљке и животиње). Ни „мали зелени” не би издржали толико презнојавање, уколико сте им се понадали!

Хемијске трагове гаса и водене паре снимио је камером на таласним дужинама блиским инфрaцрвеним свемирски телескоп „Хабл”, који годинама лебди изнад Земље, у мају прошле године на удаљености од 63 светлосне године у сазвежђу „Мала лисица” (Vulpecula). Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је, отприлике, 9,6 билиона километара или 9,6 хиљада милијарди километара.

Откриће је oписано у угледном часопису „Природа” (Nature), у чланку који је са сарадницима потписао руководилац осматрања Марк Свејн из Лабораторије за млазни погон под окриљем НАСА.

У дугиној шареници

Површина је толико врућа – отприлике 1.000 Целзијусових степени, на којој почиње да се топи сребро, тако да нема нимало изгледа да ишта преживи. Краве никако, нашалио се Ђовани Тинети из Европске свемирске агенције, циљајући на новотокривени гас којег у изобиљу избацују. Ни у којем случају, дакле, није подесна за опстанак живих створова.

Како су, уопште, опажени метан и водена пара у планетином омотачу (атмосфера)?

Као и свака до сада нађена изван Сунчевог система, и ова је сувише бледуњавог одсјаја и веома близу да би била уочена непосредно покрај властите звезде која је навелико засењује. Имајући у виду да десетине промичу испред, посматрачи су се досетили да такву згоду искористе у својем трагању. Ослањајући се на поступак назван спектроскопија преласка – раздвајају светлост на различите боје од којих је састављена одгонетајући хемијски састав састојака. Замислите, једноставно, да гледате кроз призму и да видите дугину шареницу (спектар). Молекули из планетиног омотача остављају инфрацрвени спектроскопки отисак у том колоплету боја.

Главоломни задатак састоји се у томе како пронаћи иглу у пласту сена мноштва таласних дужина! Сваки „хемијски потпис” је, наиме, једна таласна дужина.

Преостаје загонетка зашто није нађен белег угљенмоноксида, на високој температури требало би га пре запазити него метан. Снимљени преласци планете испред звезде наговешћују да би жестоки ветрови морали да раздувају топлоту и хемикалије унаоколо планете. Вероватно јој је стално окренута једном страном која се пржи и зато је топлија, а супротна је хладнија. Шта ли „Хабл” снимио да му је на дохват мрачна страна?

Органски молекули

Нико поуздано не зна какве се хемијске, климатске и космичке појаве деђавају на удаљеним планетама. Будућа мерења на сроднима које су у досегу људских справа, како се очекује, осветлиће их боље.

Метан (сачињен од угљеника и водоника) у Земљиној атмосфери се брзо разложи у хемијским збивањима (процеси), а водоник испари у околни космос; нешто слично требало би да се одиграва на мањим планетама. Уколико се измери доста метана на земљоликим, то би могао да буде наговештај да је биолошког порекла јер је кудикамо ређе небиолошког. Нови свемирски телескоп „Веб” који ће бити избачен 2013. године потражиће воду и метан на небеским телима изван Сунчеве породице.

На нашој плаво-зеленој метан један од главних чинилаца природног гаса, а испуштају га мрави термити, мочварна земљишта, земља за насипање и, чак, стока. У одговарајућим условима може да одигра главну улогу у хемијским радњама (реакције) које претходе појави живота (пребиотичка хемија).

Коначан циљ, у ствари, јесте да се пронађу пребиотички молекули у ваздушним омотачима планета „насељиве зоне”, с довољно топлоте да опстаје текућа вода (радије него да се заледи или испари). У минулих 15 година астрономи су већ опазили – 277.

Некако у исто време је други цењени часопис „Наука” (Science) објавио да је свемирски телескоп „Спицер” открио органске молекуле и воду у колутовима (диск) гаса и прашине из којих настају планете. Нарочитим поступком забележени су малени износи водониковог цијанида, ацетилена, угљен-диоксида и водене паре око двеју младих звезда (млађих оод милиона година) – DR tau и AS 205A – прве 457, а друге 391 светлосне године далеко од нас.

У дотичном подухвату су се делом ослонили на испомоћ земаљског телескопа Кек два на Хавајима.