Помоћ за оне без примања

Предлог како помоћи грађанима без икаквих примања разрађен је и у студији „Социјална заштита у старости – дуготрајна нега и социјалне пензије”, ауторки Катарине Станић и Гордане Матковић, где се наводе три могуће опције које би могле да се размотре и у Србији. То су подизање породичне пензије до најниже инвалидске, односно старосне пензије, увођење гарантоване пензије и посебног модула социјалне помоћи, каже у разговору за „Политику” др Гордана Матковић, програмски директор Центра за социјалну политику и бивши министар рада.

Прва опција је подизања најнижих породичних пензија на ниво најниже старосне пензије из осигурања пољопривредника.

– У основи то су лица која нису радила, нису испунили услове за пензионисање и они који остварују право на породичну пензију (по било ком основу), а за које не важи правило о минималном износу. Ова опција би обухватила, дакле, ограничен број старих без права на сопствену пензију – објашњава Матковић.

Друга могућност предвиђа гарантовану пензију и могла би да се додељује свим старијим особама чији приходи од пензије не прелазе унапред дефинисан износ. А то значи и онима који остварују право на пензију по основу осигурања, али и онима који никада нису били осигурани.

– Ширење програма новчане социјалне помоћи је трећа варијанта, при чему би се за старије од 65 поједини критеријуми, а пре свега имовински, релаксирали. Износи помоћи били би нешто већи уколико је у питању старачко домаћинство – објашњава Матковић.

Имајући у виду расходе, као и друге позитивне и негативне стране појединих опција и посебно важно начело да нови програм не треба да дестимулише уплату доприноса за ПИО, определили смо се за трећу опцију.

– Стари који нису били осигурани могу да остваре право на породичну пензију (ако је издржавалац који је умро био корисник пензије), а ако су то сиромашни могу да остваре право на новчану социјалну помоћ, под истим условима као и сви други социјално угрожени – објашњава она.

Предлажемо, додаје Матковић, да се у оквиру програма новчане социјалне помоћи дефинишу посебни услови за старе, да се релаксирају имовински услови и одреде повољни приходни критеријуми за старачка домаћинства, како би се најугроженијима након достизања одређене старосне границе олакшао приступ овом социјалном давању.

Упитана да ли ове пензије за сиромашне важе само за богате земље, и одакле се обезбеђује новац за њихову исплату, одговара да се новац за исплату обезбеђује из буџета.

– Највећи број земаља Источне Европе штити старе који нису били осигурани кроз опште програме социјалне помоћи. У неразвијенијим земљама програми се веома разликују у зависности од основне поставке пензијског система. У државама чије системско наслеђе не баштинимо постоје такозване универзалне пензије које се финансирају из буџета и на које могу да остваре право сви држављани (уз бројне специфичности). Велики број земаља развио је програме којима штите и старе без права на пензију по основу доприноса – додаје Матковић.

Давање усмерено на најсиромашније

Како би на предлоге реаговао ММФ који се највећим делом и пита за српске пензије? Гордана Матковић верује да ММФ-у ово не би било неприхватљиво, тим пре што је ово давање усмерено на најсиромашније, уз проверу материјалног стања. Наравно да имплементација не би морала да започне одмах, додаје она, али би  најпре требало да се реши питање привременог смањења пензија која се остварују по основу доприноса.

– Оно је неодрживо и нарушава логику и правичност постојећег пензијског система, а подстиче и сиву економију и избегавање плаћања доприноса – каже Матковићева и додаје да би у првој фази могло да се прихвати решење које не би представљало значајно оптерећење буџета. Предлог о помоћи старима без примања никада није заживео у Србији, јер су стари сиромашни обухваћени истим програмом који важи и за све друге угрожене грађане. У Србији има око 250.000 оних који имају изнад 65 и живе без пензије. У тежем положају су жене, јер у чак 85 одсто случајева немају никаква примања.