Pomoć za one bez primanja

Predlog kako pomoći građanima bez ikakvih primanja razrađen je i u studiji „Socijalna zaštita u starosti – dugotrajna nega i socijalne penzije”, autorki Katarine Stanić i Gordane Matković, gde se navode tri moguće opcije koje bi mogle da se razmotre i u Srbiji. To su podizanje porodične penzije do najniže invalidske, odnosno starosne penzije, uvođenje garantovane penzije i posebnog modula socijalne pomoći, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku i bivši ministar rada.

Prva opcija je podizanja najnižih porodičnih penzija na nivo najniže starosne penzije iz osiguranja poljoprivrednika.

– U osnovi to su lica koja nisu radila, nisu ispunili uslove za penzionisanje i oni koji ostvaruju pravo na porodičnu penziju (po bilo kom osnovu), a za koje ne važi pravilo o minimalnom iznosu. Ova opcija bi obuhvatila, dakle, ograničen broj starih bez prava na sopstvenu penziju – objašnjava Matković.

Druga mogućnost predviđa garantovanu penziju i mogla bi da se dodeljuje svim starijim osobama čiji prihodi od penzije ne prelaze unapred definisan iznos. A to znači i onima koji ostvaruju pravo na penziju po osnovu osiguranja, ali i onima koji nikada nisu bili osigurani.

– Širenje programa novčane socijalne pomoći je treća varijanta, pri čemu bi se za starije od 65 pojedini kriterijumi, a pre svega imovinski, relaksirali. Iznosi pomoći bili bi nešto veći ukoliko je u pitanju staračko domaćinstvo – objašnjava Matković.

Imajući u vidu rashode, kao i druge pozitivne i negativne strane pojedinih opcija i posebno važno načelo da novi program ne treba da destimuliše uplatu doprinosa za PIO, opredelili smo se za treću opciju.

– Stari koji nisu bili osigurani mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju (ako je izdržavalac koji je umro bio korisnik penzije), a ako su to siromašni mogu da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć, pod istim uslovima kao i svi drugi socijalno ugroženi – objašnjava ona.

Predlažemo, dodaje Matković, da se u okviru programa novčane socijalne pomoći definišu posebni uslovi za stare, da se relaksiraju imovinski uslovi i odrede povoljni prihodni kriterijumi za staračka domaćinstva, kako bi se najugroženijima nakon dostizanja određene starosne granice olakšao pristup ovom socijalnom davanju.

Upitana da li ove penzije za siromašne važe samo za bogate zemlje, i odakle se obezbeđuje novac za njihovu isplatu, odgovara da se novac za isplatu obezbeđuje iz budžeta.

– Najveći broj zemalja Istočne Evrope štiti stare koji nisu bili osigurani kroz opšte programe socijalne pomoći. U nerazvijenijim zemljama programi se veoma razlikuju u zavisnosti od osnovne postavke penzijskog sistema. U državama čije sistemsko nasleđe ne baštinimo postoje takozvane univerzalne penzije koje se finansiraju iz budžeta i na koje mogu da ostvare pravo svi državljani (uz brojne specifičnosti). Veliki broj zemalja razvio je programe kojima štite i stare bez prava na penziju po osnovu doprinosa – dodaje Matković.

Davanje usmereno na najsiromašnije

Kako bi na predloge reagovao MMF koji se najvećim delom i pita za srpske penzije? Gordana Matković veruje da MMF-u ovo ne bi bilo neprihvatljivo, tim pre što je ovo davanje usmereno na najsiromašnije, uz proveru materijalnog stanja. Naravno da implementacija ne bi morala da započne odmah, dodaje ona, ali bi  najpre trebalo da se reši pitanje privremenog smanjenja penzija koja se ostvaruju po osnovu doprinosa.

– Ono je neodrživo i narušava logiku i pravičnost postojećeg penzijskog sistema, a podstiče i sivu ekonomiju i izbegavanje plaćanja doprinosa – kaže Matkovićeva i dodaje da bi u prvoj fazi moglo da se prihvati rešenje koje ne bi predstavljalo značajno opterećenje budžeta. Predlog o pomoći starima bez primanja nikada nije zaživeo u Srbiji, jer su stari siromašni obuhvaćeni istim programom koji važi i za sve druge ugrožene građane. U Srbiji ima oko 250.000 onih koji imaju iznad 65 i žive bez penzije. U težem položaju su žene, jer u čak 85 odsto slučajeva nemaju nikakva primanja.